Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова клима на Блиском истоку

Под притиском Вашингтона многе земље почеле су процес нормализације односа како би се још више изоловали Иран
После вишегодишњег прекида успостављени су дипломатски односи: Мухамед бин Зајед и Реџеп Тајип Ердоган (Фото: EPA-EFE/Stringer)

У региону Блиског истока осећају се помирљиви ветрови који би, ако се наставе, могли да доведу до нормализације односа између водећих држава. Многи дипломатски канали су отворени, али то сигурно неће ићи без нових трзавица, пошто један или два сусрета не могу преко ноћи да скину с дневног реда проблеме који су се гомилали годинама.

Повољнија клима осећа се у Арапској лиги. Председник Алжира Абделмаџид Тебуне најавио је да би делегација Сирије могла да се нађе на самиту Арапске лиге који се у марту одржава у његовој земљи, пренели су истанбулски медији. Том приликом расправљаће се о успостављању односа с Дамаском, који су суспендовани 2011. године, кад је стигло „арапско пролеће” и председник Башар ел Асад почео обрачуне с опозицијом. То ће бити наставак сарадње коју су са Сиријом већ обновили Јордан, Уједињени Арапски Емирати и Египат. Вашингтон упозорава арапске земље да нормализацију односа с Дамаском треба условити политичким решењем десетогодишње кризе и реформама које ће бити у складу с вољом народа. То подразумева одлазак председника Асада, иако је он, уз подршку Русије и Ирана, изашао као победник грађанског рата.

Контакти су, после вишегодишњег прекида, успостављени између Турске и УАЕ, Каира и Анкаре, између УАЕ и Израела. Формално и између Анкаре и Тел Авива.

Под притиском Вашингтона многе земље у региону отвориле су канале за нормализацију међусобних односа како би се изоловао Иран, који је последњих година пустио дубоке корене у Сирији, Јемену и Ираку. Анкара је на тренутак остала у другом плану. Председник Реџеп Тајип Ердоган сада подиже рампе ка Египту, УАЕ, Саудијској Арабији да би ухватио корак с процесом који би могао да доведе до смањења напетости у трусном региону. Најавио је да ће у фебруару посетити Ријад и Абу Даби. А до јуче су га у УАЕ оптуживали да подстиче радикалну групу Муслиманска браћа која поткопава мир у целом Заливу, да се директно меша у унутрашње послове Сирије, Ирака и Либије. Анкара није остала дужна: оптужила је Абу Даби да је финансирао имама Фетулаха Гулена, који је 2016. године покушао пуч у Анкари.

Турска сада настоји да разбије изолацију с којом се суочила после избијања „арапског пролећа”, које је уздрмало Блиски исток и северну Африку. Председник Ердоган је то исхитрено покушао да искористи и да се наметне као лидер у том делу света, што су у Либији, Египту, Сирији и Ираку доживели као мешање у унутрашње послове. Анкара није остала дужна: оптужила је УАЕ и Бахреин за издају „палестинског питања” пошто су успоставили односе с Тел Авивом.

Кад је „арапско пролеће” стигло у Египат, Анкара је стала иза „демократски изабраног” председника Мухамеда Мурсија, кога су на власт довела Муслиманска браћа, с којом Ердоган има блиске односе. У Ријаду, Абу Дабију и другим заливским земљама дат је знак за узбуну, јер ту радикалну групу доживљавају као претњу миру у региону. Кад је египатска армија зауставила исламисте војним ударом 2013. године Турска је оштро осудила тај потез и односи су се нашли пред прекидом.

Громогласно прокламована спољна политика Турске „нула проблема” са земљама у региону свела се једног тренутка на „нула пријатеља”, ако се изузму Катар, Азербејџан, Муслиманска браћа и Хамас. Анкара је остала на периферији многих збивања. То је потврдио и недавни сукоб Израела и Палестинаца у појасу Газе. У договору с Вашингтоном, кључну улогу у постизању примирја одиграо је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси, иако Ердоган упорно себе покушава да представи као заштитника Палестинаца, пре свега радикалног Хамаса.

У Турској су почели да схватају нову реалност: Ердоган је у телефонском разговору честитао Исаку Херцогу избор за председника Израела. У дипломатским круговима су то оквалификовали „као важан догађај”, иако је у нормалним приликама то само протоколарни гест. Анкара и Тел Авив немају контакте на високом нивоу већ десет година због спора око „палестинског питања”. После дужег прекида недавно су на високом нивоу успостављени и контакти Анкаре и Каира. После посете Египту шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу је најавио да ће се турски амбасадор ускоро вратити у Каиро.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nafta
Sve zavisi sta ce reci Amerikanci , odnosno velike sile.Nesreca Bliskog istoka je sto se u tom regionu nalaze najveci svetski izvori nafte. To bogatstvo veliki zele i dalje da kontrolisu, u to ne treba sumnjati.
Cvele
U prosloj, 2021. Turska je u Libiju izvezla 20 milijardi dolara proizvoda, najvise prehrambenih. A Srbija jos nije vratila ambasadu u Tripoli, iako trenutno u Libiju radi nekoliko stotina gradjana R.Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.