Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Градска песма на стихове Шандора Петефија

Шандор Петефи (Фото: Википедија)

Омиљене песме које се певају стотинак и више година сматрају се народним, па се многи и не питају ко је аутор стихова и мелодија. Од наших старијих аутора текстова таквих „евергин” народних песама могу се навести, прота Васа Живковић (Кад ја тебе љубит’ не смем...), кнез Михаило (Што се боре мисли моје), Бранко Радичевић (Кад сам синоћ овде била), Змај Јова (Тија ноћи) и други.

Ређи је случај да се за речи градске песме узму стихови иностраног песника. Такав пример представља живахна весељачка песма „На крај шора”, чије се речи заснивају на истоименој песми једног од највећих мађарских песника Шандора Петефија (1823–1849). За овог поету се зна да по оцу има српско порекло, али се он на то није обазирао, сматрајући себе искључиво Мађаром. Био је пример страсног борца за идеале Мађарске револуције против аустријске хегемоније. Погинуо је (или нестао) у бици код Шегешвара, у борби са трупама руског цара Николаја Првог, који је револуцију угушио. Петефи је остао мађарска легенда и као песник и као национални херој.

Наш писац и мемоариста Јаков Игњатовић је у неколико наврата седео са Петефијем за кафанским столом, али није успео да с њиме нађе заједничке теме нити уђе у пријатељске односе. Као искључиви прозаиста, Игњатовић није имао способност да преводи Петефијеве стихове на српски. Међутим, Игњатовић је био усхићен дивним преводима Змај Јове, десетак година млађег од себе, иако је тврдио да мађарски језик познаје боље од Змаја.

Петефијева песма „Накрај шора”, коју је препевао Змај, опева обесну млађарију која пијанчи у периферијској крчми, чему је посвећено првих седам строфа песме. Међутим, завршетак песме је дирљиво племенит. Када један син куцајући кроз прозор замоли весељаке да се утишају јер његова болесна мати не може да заспи, они без речи прекидају с лумповањем и разилазе се кућама. Ово није једина песма у којој Петефи каже да у чардама и сеоским кафанама има људи бољег срца од оних који се рачунају у градску господу.

Међутим, у кафанским извођењима ове песме игнорише се мирни и племенити завршетак изворних стихова, већ се измишљају нови који имају циљ да повећају жеђ пићем већ подгрејаних кафанских гостију. То је схватљиво јер се тиме кафански музичари боре за своје интересе.

Изворни Змајев препев може се наћи у едицији „Одабрана дела Ј. Ј. Змаја”, књига 7, стр. 170, Матица Српска 1969. Прва и две последње строфе Змајевог превода гласе: „Накрај шора чађава механа,/Трска штрчи, глава нечешљана,/Посрнула од тешкога пића/То је кућа сеоских голића. (...) Опет неко кроз прозор се вајка:/’Богом браћо, болесна ми мајка,/Па вас моли да се утишате,/Стишајте се ако бога знате!’/Стаде дрека нико с’ не одзива,/заћутала момчадија жива,/искапише, не искаше више,/разлазе се кући шапућући.”

Драган Станковић,
Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Zoran Markovic
Sandor Petefi nije bio "Srbin po ocu", vec Aleksandar Petrovic, Srbin. 1848. Madjari pod Lajosem Kosutom podizu revoluciju za nezavisnu i unitarnu madjarsku drzavu. To dovodi do sukoba sa Srbima u Austriji koji takodje traze svoja prava i pocinje vojni sukob. Srbi proglasavaju Srpsku Vojvodinu (Banat, Backa i Baranja) i zajedno sa Sremom (deo Vojne Krajine) dobijaju autonomiju. Aleksandar smatra da su ideali madjarske revolucije iznad svega, madjarizuje ime i prilazi Madjarima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.