Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Искуство из америчке болнице драгоцено за будућег кардиолога

Као студент-истраживач Марко Ристић је два месеца радио у лабораторији за ехокардиографију одељења за кардиоваскуларне болести на Клиници „Мејо” у Рочестеру у Минесоти
Марко Ристић, проф. Џеј Куен Оу и проф. Ито Саки у Рочестеру (слева надесно) (Фото лична архива)

Један од најбољих студената шесте године Медицинског факултета Универзитета у Београду Марко Ристић недавно је доказао како се уз вредан рад могу још на факултету досегнути научни снови. Од око 500 студената из генерације, Ристић спада у шесторо који су после пет година студирања медицине имали просек 10. Прошле године пријавио се за усавршавање на Клиници „Мејо” у Рочестеру у Минесоти, која је у претходних шест година заредом проглашавана за најбољу болницу у САД.

Она је један од најуспешнијих медицинских система на свету, који интегрише дијагностику, лечење, едукацију и научноистраживачки рад у свим областима медицине. На конкурсy је морао да приложи биографију, оцене са факултета, сертификат о познавању енглеског језика и писма препоруке, а у другом кругу успешно је прошао интервју са директорком програма за младе истраживаче, при њиховој лабораторији за ултразвук срца. Добио је два месеца усавршавања на клиници на којој ради 4.500 врхунских лекара и истраживача. Искуство које је стекао у Америци је, каже за „Политику”, лично и професионално непроцењиво за његово будуће образовање, докторске студије и клинички рад у кардиологији, на који намерава да се усмери.

Ристић је на Клиници „Мејо” радио као студент-истраживач у лабораторији за ехокардиографију одељења за кардиоваскуларне болести. Учествовао је на симпозијумима где су врхунски кардиолози предавали о новинама у примени ултразвука. Главни ментор био му је угледни професор др Џеј Куен Оу, један од водећих експерата и аутор можда и најбољег уџбеника о ултразвуку срца на свету. А баш Марко Ристић из Србије био је једини студент у његовом тиму.

– Професор Оу је директор центра за болести срчане марамице, а Клиника Мејо има највеће искуство у свету у њеном хируршком лечењу. У нашим истраживањима анализирали смо исходе оперативног лечења када се после поновљених запаљења срчане марамице срце нађе „у оклопу”. Поредили смо стање срчаних залистака на ултразвуку пре и после одстрањивања срчане марамице и прогнозирали даљи развој стања пацијената. Поверено ми је дизајнирање протокола истраживања за научни рад којим је обухваћено 415 болесника – истиче Ристић.

Да би имао приступ рачунарима у лабораторији, он је, као и остали студенти-истраживачи, морао да заврши низ курсева који обухватају историју и мисију Клинике „Мејо”, одговорно спровођење истраживања, поштовање интелектуалне својине и приватности болесника и колега...

– Прошао сам посебан „Епик” тренинг, који је неопходан да бих приступио савременој електронској медицинској документацији. Добио сам свој јединствени налог на ком сам чувао податке и могао сам га покренути са било ког рачунара у огромном систему који обухвата више од 20 зграда у Рочестеру – појашњава Ристић.

На молбу да упореди услове рада и знање наших доктора и научника са стручњацима Клинике „Мејо”, Ристић каже да сматра да српски лекари и студенти медицине не би требало да се такмиче, већ да схвате да могу много да науче од колега из Америке. Три стуба Клинике „Мејо”, лечење, образовање и истраживање, према Ристићевим речима, непрестано се прожимају, док је приступ студентима пријатан, пристојан, при чему су изузетно отворени за сугестије и идеје. Допало му се што је систем врхунски организован и што рационално управљају ресурсима. На клинику долазе млади лекари из целог света како би унапредили своја знања и проширили видике.

– Ментори су ми били пореклом из Републике Кореје и Бразила, колеге са клинике из Индије и Венецуеле, а сарадници из Јапана и Кине. Београдска школа кардиологије је призната и препозната у свету, а знања и вештине које усвајамо на факултету солидан су темељ. Наш здравствено-образовни систем требало би да настави традицију подстрека међународне сарадње и едукације најбољих студената у врхунским центрима. По повратку из иностранства, они би онда требало да више учествују у настави и стимулишу младе студенте да закораче у свет науке. У контакту сам с колегама и менторима са Клинике „Мејо”, радимо на публикацијама на основу истраживања болести перикарда у којима сам учествовао. Сваки наредни пут у Рочестер био би привилегија и подсетник на лепе успомене на клинику на којој међу младим истраживачима влада пријатељска атмосфера и подстиче се тимски рад – наглашава будући кардиолог Ристић.

Име овог академца највероватније ће златним словима бити исписано у онај део историје Медицинског факултета где се бележе имена студената који су у индекс уписали само десетке. Из основне и средње школе понео је Вукову диплому, а науком је почео да се бави 2017. године, пишући истраживачке радове из хумане генетике, медицинске физиологије, имунологије и кардиологије. Крајем 2019. Фондација Николе Спасића наградила га је као једног од најбољих студената Медицинског факултета у Београду, а од треће године студија прима стипендију Министарства просвете за изузетно надарене студенте. Из овог дела Владе Србије су и подржали Ристићев одлазак у Рочестер, путем програма суфинансирања активности додатног образовања и усавршавања талентованих студената за бављење научноистраживачким радом.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Danijel
I sin prof.Arsena Ristića...kardiologa..prodekana za nastavu..Medicinskog fakulteta u Beogradu..bivšeg direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS
ziza
Sta reci BRAVO !!!! O vama treba pisati a ne o kriminalcima i zadruzi. Mnogo srece za ovakve strucnjake.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.