Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛИТИЧКА ПРЕВИРАЊА У ПОЉСКОЈ

Америчка телевизија направила раздор у владајућем блоку

Вето председника Анджеја Дуде на закон о подржављењу „Лекс ТВН” отворио многобројна питања о односима унутар власти
Протест против новог закона о медијима у Пољској (EPA-EFE/Radek Pietruszka)

Специјално за „Политику”

Варшава – У Пољској божићни и новогодишњи празници традиционално доносе отклон грађана од политике, али овог пута је било другачије. Влада Матеуша Моравјецког имала је комплексне преговоре с лидерима ЕУ и Немачке, као и америчке администрације, у вези с низом безбедносних и друштвених питања. Мигрантска криза на граници с Белорусијом, украјинско-руске тензије, као и реализација пројекта „Северни ток 2”, довели су до раста подозрења између Варшаве и Берлина, јер је пољска страна незадовољна односима нове немачке владе с Русијом кад је реч о енергетско-безбедносним темама. Велику пажњу јавности у Пољској побуђује и долазак новог америчког амбасадора Марка Бжежинског. Заинтересованост Бжежинског за велики број тема из области људских и медијских права и слобода дочекана је нерасположењем у владајућој партији Право и правда (ПиС).

С друге стране, власт и опозиција појачале су међусобне нападе након отварања афере „Пегаз”. Угледни либерални дневник „Газета виборча” оптужио је владу и Јарослава Качињског, лидера ПиС-а и вицепремијера задуженог за безбедност, да су одговорни за нелегалну куповину и политичке злоупотребе софтвера, набављеног од израелске „НСО групе” за превенцију тероризма. Качињски је одбацио „аматерске нападе” опозиције да је током предизборне кампање 2019. године дошло до прислушкивања сенатора из редова Грађанске коалиције (КО), указујући на то да су „средства дата из фонда ПиС-а за јавну ствар у корист свих грађана”. И док се чини да би власт ускоро могла да амортизује ударце ове непријатне афере изјавама експерата из безбедносног сектора, проблем „Лекс ТВН” делује као тема која је озбиљно уздрмала доскора хомогену структуру ПиС-а.

Током последње две године на медијској сцени Пољске приметни су трендови подржављења („реполонизације”) страног власништва над медијима, од чега је најзначајнија куповина издавачке групе „Полска прес” (2020) од немачке издавачке групе „Пасау”. Нови власник постао је моћни енергетски државни концерн „Орлен”, којег противници власти у земљи и иностранству често називају и „ПиС-овим Гаспромом”. Влада је пре пола године покренула иницијативу за промену закона о емитовању с циљем да се страном капиталу ван ЕУ онемогући већинско власништво у пољским медијима. Без обзира на уверавања из редова ПиС-а да је иницијатива усмерена на потенцијалне медијске инвестиције из Кине, Русије или с Блиског истока, велики број пољских и страних аналитичара с правом је означио утицајан и проопозициони амерички ТВН као мету владине акције. Ова телевизија, основана крајем деведесетих година, више пута је мењала власничку структуру све до 2018, кад је већински власник постао амерички мултимедијски гигант „Дискавери”. Активност ПиС-а на промени закона подударала се с истицањем дозволе за рад ТВН, па је опозиција организовала читав низ протеста, док су званични кругови из САД и ЕУ упозоравали владу Моравјецког да потез ПиС-а иде у правцу стварања државног медијског монопола.

„Лекс ТВН” је, тако, постао комплексно политичко питање, које је заоштрило билатералне односе Пољске и САД. Након што је средином децембра Сејм (доњи дом пољског парламента) тесном већином усвојио промене медијског закона, Стејт департмент је пољској влади послао поруку у којој је наглашена важност слободних медија за развој демократије, „отпорност” НАТО-а и стране инвестиције. Може се претпоставити да је оваква порука утицала на вето пољског председника Анджеја Дуде, који је правно образложен поштовањем економског уговора са САД (1990) о заштити страних инвестиција. Одлука Дуде суштински је онемогућила усвајање закона у другом гласању, јер није постојала потребна владина већина од три петине посланика.

Вето на „Лекс ТВН” наишао је на нескривено задовољство америчког председника Бајдена, али је и отворио многобројна питања о пукотинама унутар владајуће коалиције. Након оставке Јарослава Говина, доскорашњег вицепремијера (који се залагао за компромисно решење) и одласка његове странке Договор у опозицију, одлука пољског председника свакако није у корист ПиС-а. Медијски закон усвојен је у Сејму истовремено с објавом владе о порасту инфлације и поскупљењу цене гаса и комуналних услуга. Тиме је власт желела да амортизује пад рејтинга, али је Дудином одлуком он само додатно урушен. Качињски је очекивао да се Дуда пре доношења коначне одлуке обрати Уставном суду, чиме би политички ток око „Лекс ТВН” свакако био повољнији по власт. Качињски је на тај начин додатно подгрејао сумње да су односи с председником Пољске прилично уздрмани.

Ипак, Качињски је избегао да директно јавно критикује Дуду, чиме је умањио утисак овог неуспеха и оставио могућност за помирење. Јавне критике власти на одлуку Дуде стигле су само из редова евроскептичне Солидарне Пољске. Њен председник Збигњев Зјобро, као министар правде, посебно је на удару либералних домаћих и европских кругова због спора о надлежностима између националног и европског судства, а постоје и ставови да би се његовом сменом отворили токови блокираних средстава из Брисела. Качињски, с друге стране, преко партијског гласила „Сјећи” шаље поруке ПиС-овој структури да „неће продати независност за новац”.

Једно је извесно – ПиС и његов лидер улазе у фазу великих искушења.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Pik-lon
Poljski politicari treba da se stide.Nemci su hiljadu puta blizi Rusiji nego oni.
sloba car
Kakve veze ima američka demokratija i sloboda govora sa vlasništvom TV u Poljskoj?
Зоран Маторац
Они само раде свој посао.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.