Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У хрватској акцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, нема кажњених за злодела

Сахрана жртава операције "Масленица" 1993. (Фото Википедија)

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је, поводом 29 година од злочина које су припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара, да је у операцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година.

Веритас у саопштењу наводи да су међу жртвама и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година старости.

Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 људи, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима су три жене.

У збеговима је у наредних неколико месеци умрло још 165 људи, углавном старије популације, наводи Веритас.

Веритас истиче да су Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године, под кодним називом „Масленица”, извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК).

Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР), наведено је у саопштењу.

У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту, и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа.

У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински, наводи Веритас.

Срби из поменутих села су побијени, прогнани или одведени у затворе и логоре. Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом Светог Георгија, у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, и цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу.

Из горе поменутих равнокотарских села протерано је више од десет хиљада Срба, који су се раселили широм света, преноси Танјуг.

Веритас наводи да се један од тежих злочина десио већ првог дана агресије на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције из заседе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца.

„Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава „Алфе”, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, донедавни заменик председника ХДЗ-а и потпредседник Хрватског Сабора у претходном сазиву”, истиче се у саопштењу.

Веритас наводи да су операцију „Масленица” планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег председника државе и врховног команданта оружаних снага РХ, који су већ тада били или су накнадно унапређени у чинове генерала.

Такође се наводи да је у време „Масленице” начелник артиљерије сектора „Велебит” био Албанац са КиМ, Агим Чеку, који је до 1991. био официр ЈНА.

Веритас истиче да је услед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац и страдало највише цивила и подсећа да је Чеку од 1999. до 2006. обављао дужност комаданта тзв. ОВК и Косовског заштитног корпуса, а да је од 2006. до 2008. године био и председник владе привремених приштинских институција.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН-а и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима.

Веритас наводи да је, према службеном попису становништва у Хртвстакој из 1991. године у Кашићу живело укупно 765 становника, од тога 757 (99 одсто) Срба, у Смоковићу 1.029, од тога 989 (96 одсто) Срба и Исламу Грчком 1.139, од тога 991 (87 одсто) Србин.

Према попису становништва у Хрвасткој из 2021. године, у Кашићу је живело 69, у Смоковићу 162 и у Исламу Грчком 150 житеља, без ознаке националне припадности.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vojo
nikad ne zaboravi .......
ДОК
Све своје војне акције и злочине над Српским цивилима Хрвати славе као своје велике победе. Чега се паметни стиде, будале се поносе!
Пре тога
У јулу 1992. је основан "Музеј жртава геноцида" и установњен "Дан сећања...", на дан пробоја затвореника из Јасеновца. У октобру, после саопштења из Книна, Д. Ћосић бележи: "Милошевић је натоциљао несрећне и неуке Србе из Книна да мени и Панићу одузму мандат за преговоре са Хрватима и заступање њихових права" (14.10.1992, Пишчеви записи).
Aleksa Petrović
Основна грешка Срба је та што су се , након Првог св. рата одрекли своје државности и своје Краљевине да би рпимили у своје крило оне који су остали без државе и који, да се то није десило, никада не би имали своју државу , већби били расути по неким другим државама и ни трага би им се не би знало.
Саша
Срамно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.