Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Валентин Инцко четири године чува у фиоци нон-пејпер о промени граница на Западном Балкану

(Принтскрин)

Бивши високи представник у Босни и Херцеговини Валентин Инцко, који се није појављивао у медијима откако је напустио функцију високог представника у Босни и Херцеговини, дао је интервју словеначким медијима и рекао да нон-пејпер, незванични дипломатски документ који кружи Бриселом, о промени граница на Западном Балкану по етничким линијама, и даље постоји,

„Овај документ стоји у његовој фиоци веć скоро четири године, преноси Косово онлајн.

Факсимил интервјуа у којем Инцко износи ове тврдње објавио је на свом Твитер профилу словеначки премијер Јанез Јанша, за кога се нагађало да је аутор или коаутор овог документа.

У априлу прошле године документ су први пут објавили словеначки медији, под наводним ауторством словеначког премијера Јанеза Јанше и упуćен је председнику Европског савета Шарлу Мишелу, током мандата Словенија у председавању ЕУ.

Како се радило о незваничном дипломатском документу, намењеном саопштавању различитих ставова и иницијатива без формалног карактера, није имао чак ни потпис.

Постојање овог документа демантовали су тада словеначки премијер и чланови Европског савета, а цео случај, судећи по недавним изјавама бившег високог представника, још није добио епилог.

Подсетимо, Валентин Инцко, на крају свог мандата наметнуо је допуне Кривичног закона БиХ, којима се забрањује и кажњава негирање гоноцида и тиме изазвао лавину кризе у овој држави а и у региону.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vidi
Smrt fasizmu, sloboda narodu Srpskom!
Boža
Kako non paper može biti u fioci?
Context
Етничке или конфесионалне линије - велика је разлика. По етничким, заједничку државу Српску федерацију чиниле би Далмација, Босна, Херцег-Босна од Светога Саве, Црна Гора и Србија. По конфесионалним, које су Немци форсирали и у последњем рату; Православну Српску федерацију чиниле би: Република Српска, Црна Гора и Србија.
Пре Осме седнице
По попису 1981, Срби: СР Србија (ван тер. САП) - 4.824.000, САП Војводина - 1.107.000, САП Косово - 209.000, СР БиХ - 1.321.000, СР Хрватска - 532.000, СР Македонија - 45.000, СР Словенија - 42.000, СР Црна Гора - 19.000. У СФРЈ је тада било и 1.219.000 Југословена. (са сајта РЗС)
qwe
Srpska balkanska drzava moze da bude samo konfederacija izmedju Kraljevine Srbije, od Horgosa do Djevdjelije, ukljucujuci CG i KiM, i zapadne teritorije, preko Drine. Kako ce tamo da se organizuju, njihova stvar. Istorijske cinjenica su da srpskog kralja nikada nisu podnosili, da su nam eticke norme dijametralo suprotne, i da ne mozemo da se organizujemo u jedinstvenu drzavu.
радисав
Значи Јанез Јанша му сређивао фиоке, па нашао и објавио. Колаборација Словенаца с обе стране "меје". Берлин- Бечу, Беч-Љубљани.
Milan01
Pojava non-pejpera je znak da su visoki predstavnici promasili u svojoj funkciji. Oni su 'tumacili' Dejton po zelji Bosnjaka, umjesto da primjenjuju ono sto je napisano. Zato je sad situacija gora nego sto je bila 1996. Steta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.