Опорезуј ме ако можеш

Да ли је нови рат у Европи неизбежан? Из Беле куће грозничаво поручују да руске трупе само што нису започеле марш на Кијев. Из Кремља одговарају да се не спрема никаква инвазија на Украјину и одговорност за стварање напетости пребацују на агресивни Запад.

Путинову идеју о систему безбедносних гаранција за Русију Вашингтон није схватио као позив на компромис, већ као ултиматум. Москви ништа друго није преостало него да гомила војску на граници са Украјином како би показала НАТО-у шта мисли о његовом даљем ширењу на Исток.

Ако руски војници пређу западну границу, да ли ће то бити само локални сукоб?

Говорећи о могућим ратним сценаријима, амерички председник је на конференцији за медије (не)намерно открио и закулисне поделе међу савезницима НАТО-а које су узнемириле украјинске власти: „Русија ће сносити одговорност ако изврши инвазију и наша реакција зависиће од тога шта ће учинити. Другачије је ако то буде мањи упад, па се онда на крају морамо свађати око тога шта да учинимо, а шта не”, поручио је Бајден.

Из Кијева је одмах уследила запрепашћена реакција на Бајденову сугестију да би „мањи упад” поделио НАТО и изазвао неизвестан одговор. Један украјински званичник се за Си-Ен-Ен упитао да ли то Бајден даје „зелено светло” Путину да улети у Украјину.

ГОДИНА РАЗОЧАРАЊА: После прве године проведене у Белој кући Џозеф Бајден није пропустио да самог себе опрезно похвали, рекавши да је то била година изазова, али и огромног напретка. Међутим, првих 365 дана мандата 46. америчког председника могло би да се назове и годином великих амбицијa и упозоравајућих пораза. Колумниста „Њујорк тајмса” Брет Стивенс, који није имао милости ни према Трампу каже да је најблажа реч за прву Бајденову годину на месту шефа државе – разочарање.

Иако је за њега гласало 81 милион бирача, више него за било ког председника раније, Бајден није успео да одржи своје велико обећање да ће ујединити земљу. Да су поделе у друштву још увек велике, показује истраживање по којем га чак 40 одсто грађана не сматра легитимним председником.

На власт је ступио са 53 одсто подршке, да би око Божића она пала на 41 одсто, а по неким истраживањима Универзитета Квинипјак, још и ниже, на 33 одсто. Резултати анкете портала „Политико” још су поразнији – више од трећине испитаника није дало прелазну оцену првој години Бајденовог мандата.

ИСУС У ДАВОСУ: Ко каже да богаташи немају срца? Дан пошто је објављено да су десеторица најимућнијих људи на планети током пандемије удвостручили свој иметак и сада располажу са билион и по долара, стигла је „утеха” за 160 милиона људи на планети коју су у то време осиромашили.

Више од 100 милионера у отвореном писму је затражило да их додатно опорезују како би се разрешила неједнакост у свету која се драматично погоршала због здравствене кризе коју је изазвао ковид 19. Ипак, међу потписницима апела нема најбогатијих – Илона Маска и Џефа Безоса.

„Да је Исус отишао у Давос, у најмању руку би био незадовољан”, поручила је на „Твитеру” унука Волта Дизнија Абигејл Дизни, која је потписала писмо у којем се тражи увођење додатног пореза за богате.

Америчка организација „Патриотски милионери” – која је на мобилним билбордима водила кампању против друштвено неодговорних богаташа с поруком „Опорезуј ме ако можеш” (алузија на филм „Ухвати ме ако можеш” Стивена Спилберга), на којој је био лик власника „Амазона” Џефа Безоса – понудила је робинхудовски рецепт.

Према идеји иза које стоји и „Оксфам” и још неке организације, треба увести глобални годишњи порез на богатство. Они који имају пет милиона долара плаћали би додатни порез од два одсто. За имућне с више од 50 милиона долара такса би била три одсто, а за најбогатије, који поседују више од милијарду долара, порез би износио пет одсто. Процењују да би се тако годишње прикупило 2,52 билиона долара, што је довољно да се направe вакцинe за цео свет и да се пружи универзална здравствена и социјална заштита за 3,6 милијарди становника који имају ниске приходе.

„НОВИ ЧЕМБЕРЛЕН”: Ако афера са баштенским забавама у Даунинг стриту 10 у време строгог „локдауна” потопи каријеру Бориса Џонсона, биће то још једна заокрет бурне владавине конзервативаца током које је спроведен брегзит. Без обзира на то како ће се расплести политичка судбина премијера, лако би могао да остане упамћен као „нови Чемберлен”. У јеку бурне расправе у парламенту, у којој се Џонсон правдао да није ништа лагао, конзервативац Дејвид Дејвис му је на крају излагања одбрусио: „Иди, ако бога знаш!”

Дејвису се није омакла ова порука с призвуком псовке. Он је само цитирао Леополда Емерија, који је 1940. године тадашњем премијеру Невилу Чемберлену због анемичности према Хитлеровим апетитима поручио: „Предуго сте овде седели. Идите, ако бога знате.”

Дан након те дебате Немачка је извршила инвазију на Француску и Чемберлен је поднео оставку, а на функцији премијера заменио га је Черчил.

Има ли болнијег ударца за Џонсона, који је написао биографију о свом политичком идолу, Винстону Черчилу.