Стална функција судија и тужилаца може да буде „скраћена”

Усвојеним уставним амандманима гарантује се самосталност судијске функције и функције јавног тужиоца. Међутим, то не значи да носиоци судијске, односно јавнотужилачке функције неће моћи да буду разрешени уколико буде испуњен неки од услова прописаних за то.

Уставним променама, наиме, прописано је да судијска функција траје од избора док судија не наврши радни век. Међутим, она може да буде „скраћена” ако судија сам то затражи, уколико трајно изгуби радну способност за вршење судијске функције, ако му престане држављанство или ако буде разрешен.

„Судија се разрешава ако буде осуђен за кривично дело на казну затвора од најмање шест месеци или ако је у дисциплинском поступку утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај који, према оцени Високог савета судства, озбиљно штети угледу судијске функције или поверењу јавности у судове. Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства”, наводи се у усвојеним уставним амандманима.

Исти услови важе и за носиоце јавнотужилачке функције, с тим да одлуку о престанку функције јавног тужиоца доноси Високи савет тужилаштва.

– Оно што треба истаћи јесте да су разлози за разрешење до сада били прописани законом, што је било проблематично с обзиром на то да се они мењају. Сада су услови за разрешење уставна категорија и јасно су прописани – објашњава Предраг Миловановић, члан Државног већа тужилаца.

Садашњи Правилник о дисциплинском поступку и дисциплинској одговорности прописује шта се сматра дисциплинским прекршајем судија. Тако су се „на списку”, поред осталих, нашли повреда начела непристрасности, неоправдано кашњење у изради одлука, узимање предмета у рад редом који неоправдано одступа од реда којим су примљени, учестало кашњење на заказана рочишта или претресе, очигледно некоректно поступање према учесницима у судским поступцима и запосленима у суду, прихватање поклона супротно прописима који регулишу сукоб интереса, обављање активности које су законом одређене као неспојиве са судијском функцијом, достављање непотпуних или нетачних података од значаја за одлучивање Високог савета судства...

Слични прекршаји прописани су Правилником о дисциплинској одговорности јавних тужилаца: неизрађивање јавнотужилачких одлука, неулагање редовних и ванредних правних лекова, учестало пропуштање или кашњење на заказане претресе, расправе или друге процесне радње у предметима који су некоме додељени у рад, знатно кршење етичког кодекса, понављање дисциплинског прекршаја.

Према речима Владана Петрова, професора Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду, судија Уставног суда, члан Венецијанске комисије и члан Радне групе за израду Акта о промени Устава, рад судија и тужилаца „контролисаће” Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва.

– С обзиром на то да је ВСС надлежан да одлучује о свим статусним питањима судија, тај орган ће утврђивати да ли постоје Уставом прописани разлози за разрешење судије у сваком конкретном случају и доносиће одлуку о разрешењу – казао је Петров.

М. Дерикоњић