Јачи положај и сигурност свих који деле правду

Излазност грађана од преко 30 одсто, по оцени Друштва судија Србије, сасвим је добра и дала је легитимитет уставним променама, ако се имају у виду све околности које су обележиле референдум. Наиме, бирачки списак садржи евиденцију држављана Републике Србије који имају бирачко право, а евидентно је да знатан број њих живи у иностранству и не гласа. Свакако су и временски услови и велики број заражених грађана вирусом корона, па и зимски распуст, утицали на излазност бирача. При томе, изразито негативна кампања, која је у доброј мери узрокована предстојећим политичким изборима, а не лошим уставним решењима, додатно је закомпликовала цео процес. Коначно, питање правосуђа је изузетно сложено стручно питање које, разумљиво, не мотивише грађане да се о томе изјасне.

Тема о којој смо се на референдуму изјашњавали сложена је и за правнике и до сада није била присутна у јавности. Међутим, свако ко је желео да се информише имао је прилику да сазна о чему се одлучује на референдуму, као и који су аргументи за предложене измене Устава и да ли су ваљани аргументи за гласање против. У медијском простору, а што се одавно код нас није десило, сучељавала су се мишљења и водиле стручне дебате о садржини Акта за промену Устава. Представници Друштва судија Србије учествовали су у тим дебатама и образлагали свој став да предложена решења чине први и важан корак у деполитизацији судства, а тиме и у јачању његове независности и да је ово прилика коју не би требало пропустити уколико грађани желе да политичка власт и њени непримерени утицаји буду ограничени. Независни судија је право грађанина и обавеза је државе да грађанима обезбеди то право. Грађани су махом заинтересовани за један сегмент права на правично суђење, а то је да судске одлуке добију у разумном року. Међутим, важно је и да те одлуке буду и законите и правичне и донете на непристрасан начин. А да би судија своју функцију обављао непристрасно неопходно је да му се обезбеде гаранције независности. Наш правни оквир и сада пружа одређене гаранције независности судства, али су се потврђивањем Акта о промени Устава на референдуму те гаранције прошириле и створили услови за изградњу судства коме ће грађани моћи да верују, судства с једнаким шансама за све.

Уставним амандманима мења се положај судства као једне од три гране власти. Судије, председнике судова и изборне чланове Високог савета судства из реда судија више не бира Народна скупштина, дакле политичари, већ судски савет, који чини седам судија, дакле уско стручних чланова и четири истакнута правника, које бира Народна скупштина, као вид друштвене контроле. Дакле, судије ће бирати тело које има капацитет да процени стручност, оспособљеност и достојност кандидата. Председник савета више неће бити по положају председник Врховног суда, већ члан савета из реда судија, што ће додатно ојачати независност самог савета. Све судије ће се убудуће бирати на трајни мандат, тј. до навршетка радног века, са изузетком за случај да се стекну услови да судија буде разрешен. Затим, чвршће су гаранције непреместивости судија, разлози за разрешење судијске функције прописани су Уставом, проширен је функционални имунитет судија у смислу да ће судија моћи да изрази своје мишљење о стварима које су у вези с вршењем судијске функције, а не само код доношења судских одлука и гласања. Све то јача положај и сигурност судија, а тиме и омогућава услове за непристрасно, правилно и правично суђење.

Шта промене значе за судије и судски систем? Независност је предуслов за одговорност, која се повећава сразмерно степену независности, па ће због тога судије преузети већи део одговорности, како у обављању судијске функције тако и у управљању судским системом, нарочито када су избор и напредовања судија у питању. У сваком случају, каријера судија више неће зависити од политичара, а тиме ће на добитку, што и јесте циљ промена, бити грађани.

Сада нас очекује доношење нових правосудних закона којима се конкретизују уставна решења. Потребно је нарочито прописати услове и поступак за избор судија и истакнутих правника, начин одлучивања савета, све како би грађани могли да врате и ојачају поверење у правосуђе.

*Председница Друштва судија Србије, чланица Високог савета судства и председница Основног суда у Ивањици