Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дипломатијом отклонити претњу рата у Украјини

(Фото ЕУ)

Чланице Европске уније раде на томе да се дијалогом и преговорима отклони опасност рата у вези с украјинском кризом и не виде разлоге да из Кијева повлаче своје дипломатско особље, као што је најавио Вашингтон, изјавио је данас у Бриселу шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн.

Аселборн је долазећи на заседање министара ЕУ нагласио да су европска 27-орица убеђени да ратом ни Русија не може за себе остварити неки безбедносни и одбрамбени бољитак.

Високи представник ЕУ Жозеп Борел је такође нагласио да чланице Уније не виде разлоге за повлачење дипломата из Кијева, али је додао да ће данас шефови дипломатија ЕУ имати видео конференцију с америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном и, како је навео, можда од њега добити додатне информације о томе.

За Борела је суштина украјинске кризе у томе што Русија настоји да подрије устројство безбедности у Европи и успостави сфере интереса што је за ЕУ неприхватљиво.

Високи представник ЕУ Жозеп Борел ( EPA-EFE/OLIVIER HOSLET)

Шеф шпанске дипломатије Хосе Мануел Албарес Буено изјавио је да су дипломатија, дијалог смањене затегнутости и одвраћање међу чланицама ЕУ усаглашане полуге за решавање украјинске кризе и нагласио да се за јачање безбедности на истоку Европе и отклањање било каквих спорова с Русијом и другим земљама мора најпре деловати дипломатијом и мирним средствима.

Министри иностраних послова ЕУ ће, пренели су новинарима званичници у Бриселу, добити најновије извештаје о јачању руског војног присуства у окружењу Украјине „и настојањима Москве да преуреди безбедносно устројство у Европи”.

НАТО је данас саопштио да шаље појачања „на исток Европе”, на подручје Балтика и Црног мора, а истовремено је неколико странака шпанске левице од владе у Мадриду затражило да не шаље бродове у Црно море и борбене авионе у Бугарску.

Француска је најавила да ће послати трупе у Румунију, али су Париз и Берлин истовремено нагласили да ће уложити све напоре да се унесе нова снага и предлози у решавање украјинске кризе кроз преговоре у оквиру „Групе Нормандија” у којој су Француска, Немачка, Украјина и Русија.

Све чланице ЕУ подржавају ово настојање с циљем да се спроведе „Споразум из Минска” о решењу сукоба истоку Украјине уз давање аутономије тамошњим побуњеним областима Доњецк.

Званичници ЕУ у Бриселу кажу да већина чланица Уније верује да Русија не жели да војно окупира Украјину, јер би то била огромна политичка, економска, па и цена војних губитака за Москву, али наводе да се поставља питање „шта тачно жели Путин који бесумње смера да добије, постигне нешто”, преноси Бета.

Европска унија, како су подвукли ови извори, никако не може дозволити да се о европској безбедности преговори воде само између Американаца и Руса и зато високи представник Борел и владе ЕУ већ разматрају шта би то битно могла предложити ЕУ да се суштински укључи у преговоре САД-НАТО-Русија.

Амерички председник Џо Бајден је унео извесну пометњу међу Европљане изјавом да се у случају „мањег руског упада” у Украјину, дакле ако то не буде руски шири војни продор, савезници с обе стране Атлантика морају договорити шта тад урадити.

Засад се на уму имају веома оштре санкције Запада, али се у делотворност санкција против Русије веома сумња имајући досадашње искуство.

Борелова саветница Натали Точи, директорка Италијанског института за међународне односе, је изнела замисао која је привукла пажњу, а то је да „Формат Нормандија” за преговоре о решавању украјинске кризе прошири на Американце, Велику Британију и Италију.

То би ЕУ укључило директно у целокупне преговоре о политичком, безбедносном и стратегијском решавању украјинског „Гордијевог чвора” и оснажења устројства и споразума о безбедности у Европи, под условом да се тад отклони застој у спровођењу „Споразума из Минска”.

Француски председник Емануел Макрон је пре пар дана у Европском парламенту изјавио да се кроз решавање украјинске кризе изгради „нови безбедносни поредак у Европи у сарадњи с НАТО” и предочио да зато нужан „искрен и захтеван дијалог с Русијом”.

Макрон је рекао да ЕУ у идућих пар недеља мора израдити европски план за нови поредак безбедности и стабилности на континенту који ће усгласити с НАТО и потом Москви предложити да се о њему разговара.

Тај нови план се мора темељити, објаснио је шеф француске државе, на одбацивању силе, претње, принуде, слободи земаља да се укључују у организације и савезе који одговарају њиховим безбедносним потребама, неповредивости граница, одбацивању сфера утицаја.

„Споразум из Минска” је ту могућа прекретница, али засад велика кочница јер власти у Кијеву засад нису спремне да мењају устав и Доњецку и Луганску дају аутономију, већ траже да најпре украјинске снаге преузму границу с Русијом.

Извори у Бриселу кажу да зато она Бајденова изјава о томе шта урадити ако дође до „мањег упада” руских снага у Доњецк где Кијев од 2014-е није присутан, а посебно, ако преговори поново зађу у слепу улицу, Доњецк и Луганск прогласе независност и Москва то призна, а бесумње и још неке Русији блиске земље то учине.

Такву могућност је најавио председник руског парламента Вјачеслав Володин.

Озбиљни западни аналитичари већином сматрају да „циљ Кремља сасвим може бити да осигура безбедносну зону око Русије и да уопште не крене у рат...мирна стабилизација Донбаса би био другостепени, али сасвим прихватљив изход”, наводи амерички стратегијски институт „Геополитикал фјучур”.

Томас Грејем, бивши директор за Русију у Савету за националну безбедност у влади председника Џорџа Буша, сматра да су сад начела, ставови и интереси САД и Русије, које „држе кључ решења јер су једине моћне да поремете безбедност у Европи”, потпуно непомирљиви.

Зато предлаже да се нагодба нађе тако што ће Запад и Русија прихватити „мораторијум” и обавезу да у року од 20-25 година Украјина неће постати чланица НАТО, што значи да ће стати и ширење Атлантског савеза ка и на границе с Русијом.

Дотле би се, каже Грејем, много ствари могле променити, „а ко зна колико дуго ће опстати и сам НАТО”, преноси Бета.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Слободан Драгићевић
Западне земље, искуство говори, кад год су приремали ратна дејства, односно кад су креирали рат, позивале су на дипломатско решење, сукоба. Дипломаско решење за Запад не постоји. Јер је њима једино рат опција. Ратом добијају све и остатак. '''Рат је мир, слобода је ропство, незмање је моћ'' (Орвел 1964.)
Борис М. Бања Лука
Не постоји никаква "пријетња". Једина пријетња долази из Пентагона и Ленглија. Као да смо заборавили два државна удара за мање од десет година. Када би Руси или Кинези овако нешто радили и нпр. Мексику, избио би свјетски рат.
Mustafa Aga
Sad che EU da pomogne da se situacija reshi mirnim putem...Bash onako kako su kao garantori pomogli Iranu kada je Amerika jednostrano bez ikakvih argumenata izashla iz nuklearnog ugovora...!!!
Kipreos
Kao što je u pokušaju puča u Venecueli bila umešana američka ‘konsultanstka’ firma za bezbednost, tako je par hiljada plaćenika u Ukrajini dovoljno da krene u napad i zakomplikuje stvari i EU i Ru. Anglosaksoncima to odgovara, kao što je napomenuto u tekstu, jer im je jaka Rusija trn u oku već vekovima. Ako EU dozvoli amerikancima da zakuvaju tamo stvari, i ako se OEBS pokaže opet nemoćan da bilo šta uradi, plašim se da će doći do obnavljanja sukoba, i sve na štetu Ukrajinaca

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.