Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Корист од редовног служења војног рока

(Драган Стојановић)

У последње време води се полемика о томе треба ли увести обавезно служење војног рока или наставити са досадашњом праксом попуне људства мирнодопског и ратног састава. Тим поводом желим да изнесем своје мишљење.

Геостратешки односи у свету се заоштравају, посебно међу великим силама. Живимо у свету у којем су сила и агресија доминантне, па се стога морамо припремити да адекватно одговоримо тим изазовима. Постоје многа спољашња и унутрашња жаришта која би могла да ескалирају, посебно КиМ, Санџак, БиХ.

Поред економског, политичког и образовног система, потребно је усавршавати и одбрамбени. Одбрана наше земље од агресије НАТО-а показала је све негативне и позитивне стране. Потребно је изучити искуства, извући поуке и наћи адекватна решења, прилагођена нашим потребама. Сматрам да се почетком 21. века веома мало радило на унапређењу укупне борбене готовости оружаних снага. Ишло се до тога да се она намерно ослаби, из различитих разлога, посебно политичких. Поставља се питање можемо ли да се одбранимо у случају агресије.

Не смемо се играти интегритетом земље, јер нас то може много коштати. Морамо много више да радимо на изградњи и унапређењу одбрамбеног система. Није тачно да је прошла опасност од рата и агресије.

Имајући у виду наведене чињенице, залажем се за увођење редовног служења војног рока. Садашњи концепт попуне људством за одбрану земље није у складу с нашим потребама и могућностима.

У одбрани отаџбине, поред материјалног, најважнији фактор је људски. Без обученог и мотивисаног човека не може се ништа урадити. Зато га треба оспособити у миру да би био спреман у случају рата. Морамо се ослонити на сопствене снаге и капацитете и обезбедити респективну војну силу, која би била снажан фактор одвраћања. Узалуд нам техника ако немамо људство обучено да њоме рукује. То се посебно односи на сложене системе. Потребно је у рату обезбедити такву попуну обученог састава да можемо у сваком тренутку да одговоримо свим изазовима. У току рата је мала могућност обуке људства, посебно кад је реч о критичним специјалностима.

Патриотизам, мотивисаност и обученост војника су основни фактори одбране земље. Сваки појединац има право и обавезу да се припреми и обучи за одбрану домовине и то право му не смемо ускратити. Пођимо од тога да и у многим земљама Европе постоји редовно служење војног рока.

Предности редовног служења војног рока огледају се у следећем: сигурна и ефикасна мирнодопска и ратна попуна људством, која гарантује ефикасно функционисање војске у миру и рату; обука људства у миру за најтеже ситуације у рату; изградња патриотизма и морала као основних етичких категорија потребних за одбрану земље. Обезбеђује се уставно право појединца да учествује у одбрани домовине и припреми за њу. Обука за одбрану има велики образовни и васпитни утицај, посебно на младе људе. Предност је што имамо већ изграђене објекте за смештај и обуку.

Да би се све наведено реализовало, требало би усвојити закон о одбрани, у који би биле прецизно унесене одредбе о редовном служењу војног рока. Пре његовог усвајања требало би водити јавну расправу, а током ње посебно истаћи позитивне стране. Потребно је прецизирати временски период служења војног рока – основна обука 3–4 месеца, а специјалистичка 6–9 месеци.

Младе би требало материјално стимулисати за одлазак на одслужење војног рока, обучити војнике за основне и допунске дужности у руковању ратном техником и обезбедити да војници обучени за одређене специјалности могу та знања да користе у цивилном сектору, као возачи, руковаоци машинама, везисти, радници на обезбеђењу објеката…

Неопходно је унапредити војно школство, посебно школовање подофицира, где би се у средњу војну школу ишло после осмог разреда.

Потребно је материјално, као и на други начин, мотивисати резервне старешине, да се поносе што су у резервном саставу и обезбедити им ратну и свечану униформу. За подофицире и официре активног састава требало би обезбедити и пристојне личне дохотке – најмање трећину у односу на примања њихових колега из западних земаља.

Овакав систем доста кошта, али одбрана домовине нема алтернативу.

Красимир Стојиљковић,
официр у пензији, Ниш

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Поштења ради, треба рећи да је са урушавањем војске и њеног кадра први започео Милошевић, остали су је само дотукли! Милошевић је деградирао подофицире и срозао им статус, од официра направио сека-Персе, од полиције направио паравојску... Сви ови касније су само дорађивали започето. Чак и ова садашња власт у ствари не ради ништа озбиљно на јачању одбране. Србија би морала да има армијску а не бригадну организацију и бар 450.000 активног састава и 750.000 резерве. Само кажем...
rez. potporucnik Fandjo
Po mom misljenju, drzava bi prvo trebala da motivise mnogo vise dobrovoljno sluzenje vojnog roka i utaba put za ponovno obavezno sluzenje vojnog roka. Treba da se povecaju kvote za dobrovoljno sluzenje, da se mladi ljudi motivisu, da im se daju solidne naknade za to vreme tamo, da im se da staz, i to ovaj beneficirani, da se obuka nanovo osmisli, i ulozi u nju maksimalno i sl. E kad to profunkcionise, treba razmisljati kako obavezu uvesti na ostatak nedobrovoljaca.
Дипломирани политиколог
Пар питања која требамо себи да поставимо- шта ће радити млади људи из приватног сектора када оду у војску, да ли ће послодавци бити у обавези да им задрже радно место? Колики ће проценат плате добијати (има и људи који већ издржавају своје породице)? Што се модерних борбених система тиче- колико ће бити могуће потпуно овладати њима за 6-9 месеци? Колико младих људи је заиста мотивисано да у случају рата служе отаџбини, од које се нажалост маса због друштевене апатије отуђила?
Иван Грозни
Ово је ништа друго него заговарање пропалог концепта ОНО и ДСЗ. Можемо ратовати једино против НАТО чланица, а то би значило наш биолошки нестанак.
Драган П.
Иван: Значи одмах да се предамо и да испунимо све што се од нас тражи?
Jimmy
Branice nas braca Rusi. Hahaha salim se, nece.
Vojni obveznik
A jel' treba neko da nadoknadi tim vojnicima neostvarene civilne zarade? Jel' mora neko da im prizna v. rok u radni staz? Treba li da taj staz bude beneficiran? Ko treba da im garantuje da ce ih gazda morati vratiti na posao posle vojske? Ko mora da im garantuje invalidnine ako se trajno povrede prilikom obuke? Dok su na obuci, ko mora i treba da: kuva, pere, pegla, cisti, strazari, pozarci, dezura, odrzava sisteme..... Ko to treba da radi? Dal' to moraju da rade onda vojnici pod ugovorom?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.