Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вајарска моћ палца Америга Тота

Осим обимног стваралачког опуса, уметник је оставио иза себе живописну животну причу коју ретко који књижевни или филмски јунак има
Hommage A Karinthy-Olivecrona, Вајар Америго Тот (Фото: Википедија), Foreign Correspondent 1947. (Фотографије: Б. Лијескић)

Печуј – Сусрет са скулптурама и керамиком Америга Тота (1909–1984), познатог мађарског вајара, који је део радног века провео у Италији, био је дирљив већ на први поглед, током недавног обиласка колекције модерне мађарске уметности Музеја Јануса Панонијуса у Печују. Осим обимног стваралачког опуса, реализованог у свету, Америго Тот је оставио иза себе живописну животну причу коју ретко који књижевни или филмски јунак има.

Потекао је из сеоске породице која је живела у Фехерварчургу у Аустроугарској, а рођен је као Имре Тот 27. септембра 1909. у винограду. После Првог светског рата студирао је на Академији примењених уметност између 1926. и 1928. Сазнавши за Баухаус покрет у Десауу у Немачкој, постаје њихов ученик 1930. и стиче знање од познатих професора и уметника као што су Лајонел Феинингер, Василиј Кандински, Паул Кле итд. Када националсоцијалисти 1933. забрањују Баухаус, Тот одлази у Дрезден, где бива ухапшен, али успева да побегне у Италију, која постаје његова друга домовина.

У Рим стиже пешке у јуну 1933. Издржава се цртајући портрете, а ноћи проводи у склоништу за бескућнике. Студира на Академији лепих уметности у Риму, на мајсторском курсу Анђела Занелија, где прави прве скулптуре. У време Другог светског рата 1943. придружује се ослободилачком италијанском покрету. Пролази падобранску обуку, а у једној од неуспелих мисија хапсе га фашисти 1944. Ипак, када је њихов конвој погођен бомбом, Тот успева да побегне. Током једне од својих мисија 1945. он види Будимпешту у пламену из авиона и спушта се падобраном у околно подручје. Његов командант је случајно тада био Алесандро Пертини, који је касније постао председник Италије. У својој последњој мисији Тот је погођен пројектилом у леву руку, али се оправио и наставио да ваја.

По повратку у Рим рат га је променио. До тада инспирисан ренесансом, експериментише с апстрактним композицијама, налази везу с модерним конструктивистичким традицијама или надреализмом, док се у другим случајевима приближава поп-арту. Тот 1947. прави велики рељеф под насловом „Последња вечера”. Креира илустрације за песме Шандора Ленарда, упознаје Ђерђа Лукача, филозофа. У свом атељеу суботом угошћује уметнике, политичаре и филозофе из целог света, између осталих Пикаса, Салвадора Далија, композитора Игора Стравинског, а чувени италијански романописац Алберто Моравија отвара једну од његових изложби.

 Cross As a Protest, 1969. 

Потом уметник побеђује на међународном конкурсу за фасадни фриз римске железничке станице Термини 1949, што се сматра једним од његових најспектакуларнијих успеха и чини га светски познатим. Његова дела налазе се у Ватикану, Риму и другим италијанским градовима. Излаже на Бијеналу у Венецији и ствара сценографију за балете. За константни рад осваја значајна светска признања. Дизајнирао је и статуу испред Конзерваторијума Линколн центра у Њујорку за Белу Бартока, великог мађарског музичара 20. века, на основу које настаје макета за споменик „Микрокосмос у Макрокосмосу”. Јавна верзија те статуе ће коначно бити постављена у Кечкемету, у Мађарској, 1984. године.

Тот је својевремено преузео и керамичку мануфактуру Винченца Пинта у Италији и под његовим руководством ова фабрика за неколико година добија међународно признање. Радио је скулптуре и у фарбици чувене Жолнаи керамике у Печују, у чијем парку се могу видети његова дела, а у овом граду се 1978. отвара уметникова стална поставка. Тот исте те године постаје и члан италијанске академије наука. Своју серију скулптура, под називом „Столице”, својевремено припрема за Бијенале мале скулптуре у Печују, којем поклања и дела као што су „Крштење” (1938), „Богородица од Чурга” (1968/1980), „Крст као протест” (1969), „Мртву природу у Трансилванији” (1980) и многа друга.

Обожавао је брзу вожњу и аутомобилске трке, играо и на филму. Остварио је улогу Корлеоновог телохранитеља уз Ал Пачина, у Кополином остварењу „Кум II”, и донео још неколико других филмских рола. Када је 1984. статуа „Микрокосмоса у Макрокосмосу” у знак сећања на Белу Бартока свечано постављена у Кечкемету у Мађарској, само неколико месеци касније Тот је преминуо у болници у Риму. Сахрањен је на гробљу Фаркашрети у Будимпешти. Пикасо је једном рекао: „Ако бисте Свемогућег претворили у вајара, имао би Арпове очи, Мурову вештину стварања и моћ која је у Тотовом палцу.” Те речи су још једно признање, које ће време потврдити, на основу богатог стваралаштва овог великог уметника и неустрашивог човека.

Пресек стваралаштва у Модерној мађарској галерији

На нивоу Мађарске, једна од најбогатијих колекција Јанус Панонијус музеја даје свеобухватан пресек дела најзначајнијих домаћих аутора ликовне уметности у периоду од једног века. А поред ове сталне поставке Модерне мађарске галерије у Печују, може се видети и привремена изложба Ференца Лантоша с више од 150 дела из његовог опуса.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.