Борба против корупције по политичком критеријуму

Резимирајући годину дана рада, администрација председника САД Џозефа Бајдена очито је усвојила промене у свом приступу. Осим што је задржала антикинеску и традиционално антируску реторику, усвојени су и нови модели како утицати на власт у једној земљи која води самосталну унутрашњу и спољну политику. Прилагођена стратегија подразумева да се много више примењује технологија борбе против корупције, наспрам ранијих прилично учесталих насилних смена власти широм света, „обојених револуција”, махом у Источној Европи, и финансијске подршке деловима опозиције у овом региону. Уместо навођења разних демократских разлога за критику неке власти, САД драконске мере увијају у обланду коју ће већина грађана прихватити.

На њиховој мети су искључиво политичари који по мишљењу Стејт департмента нису наклоњени либералном капитализму и који су поборници суверенистичких политика. Вашингтон је одлучио да на западном Балкану кључну реч има америчко министарство финансија, које ће процењивати ко је и колико склон корупцији и покушаће да прекине спрегу политичке елите и новца. И све би то имало смисла да се на њиховој мети заиста налазе политичке елите из свих држава региона с конкретним доказима о недозвољеним трансакцијама.

Међутим, када се погледа досадашњи рад, могло би се закључити да је овај део Европе синоним за поштене финансијске радње и да ту праведну економску срећу кваре мало место Лакташи у Босни, одакле је Милорад Додик, и северни део Косова. По тој матрици сви би требало да се угледају на Сарајевo, Подгорицу и Приштину, да науче како се транспарентно ради. Да је реч о селективној правди, сведочи и да је крајем прошле године Америка проширила списак санкција према онима који су у овом делу Европе наводно умешани у коруптивне послове, па су се тако на листи нашли и бизнисмени са Косова и Метохије, Милан Радоичић, Звонко Веселиновић и још 11 с њима повезаних особа. Када већ нису успели да измисле и докажу њихову наводну везу с атентатом на Оливера Ивановића, ставили су их на црну листу.

Коментаришући ову одлуку САД, председник Србије Александар Вучић је 8. децембра изјавио да ће надлежни органи Србије испитати све уколико постоје „неке озбиљне оптужбе”. „Они (САД) су њих оптужили пре свега за илегалну трговину. На крају ће их оптужити што не поштују границу између Косова и Србије, али то је већ њихова ствар. Ако постоје неке озбиљне оптужбе, наши државни органи ће их и те како испитати”, рекао је Вучић и најавио да ће ускоро добити такав папир за неке на много вишим функцијама у региону. Да је био добро обавештен, сведочи да се после месец дана, због наводне корупције, под америчким санкцијама нашао и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

Заменик помоћника америчког државног секретара и специјални изасланик за регион Габријел Ескобар недавно је изјавио да постоји једна препрека која представља изазов, и да је то корупција. Одједном су САД постале забринуте што регион економски не напредује и што млади напуштају своје државе. „Тако да морам да будем искрен, кад год сретнем људе у дијаспори, велики број људи који напуштају регион не одлази због етничких проблема. Одлазе јер немају прилику за адекватну економску будућност без коруптивних веза. Дакле, то је проблем број један с којим се Балкан суочава и такође највећи изазов за довођење страних директних инвестиција у регион”, рекао је Ескобар.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да америчка администрација примењује Бајденову доктрину коју је дефинисао почетком децембра прошле године. За „Политику” каже да је то засновано на идеолошком приступу који у основи има демократско-либерални концепт и да је један од елемената тог наступа и борба против корупције. Додаје да је то елемент прочишћавања политичких елита и система у државама према којима се наступа, ако није селективан приступ.

„То се примењује и на Балкану и уграђује се у политику Вашингтона према нашем региону у наредном периоду, и то јасно говори Ескобар пред посету овом делу Европе. Тај либерални концепт мултиетничког друштва је промовисан у Босни, али и у Црној Гори, где се по страни ставља Демократски фронт. Најбоља илустрација тог концепта је Комшић и избор хрватског члана Председништва БиХ по том грађанском концепту. О томе говори и политичка елита у Сарајеву када наступа према Бањалуци, и то се непосредно наслања на Бајденову спољнополитичку доктрину”, каже Миливојевић. Подсећа на три тачке које су биле у темељу Бајденовог недавног Самита за демократију – људска права, борба против корупције и ауторитарни режими и борба против влада у тим државама. Каже да сада имамо на сцени санкције и најаву имплементације те доктрине на којој се заснива наступ америчке демократске администрације и председника Бајдена у глобалним односима.

То је у склопу настојања да врати Америку на водећу сцену и супротстави се интересима Кине и Русије и сада се преноси на овај простор. Да није реч само о празним причама, сведочи и то што је крајем децембра прошле године саопштено да у наш регион стиже стални правни саветник који ће бити додељен амбасади САД у Загребу и радиће у блиском партнерству са Министарством правде Хрватске. Како је објављено, циљ је да се повећају капацитети за истрагу, кривично гоњење и суђење у случајевима који укључују корупцију и организовани криминал широм западног Балкана.

„То је доказ да ће се њихова доктрина применити на све у покушају да се заврше недовршени послови на Балкану и да се за време прве администрације председника Бајдена реализује коначно обухватање региона у западну сферу интереса на платформи евроатлантских интеграција. Примениће се на све оне који су томе сметња – и у Црној Гори, и у БиХ, ако треба и у Северној Македонији, Албанији и Србији. Рачунају на изборе у Босни и расплет кризе у Црној Гори и сигурно да ће се примењивати у овим ситуацијама. Код нас се примењује према лицима која се везују за Космет и не треба имати илузију да ће нас заобићи”, каже Зоран Миливојевић и као један од доказа наводи речи Адиса Ахметовића, новог известиоца Бундестага за западни Балкан из СДП-а, који говори о томе да се либерални концепт по сваку цену сачува и да се успостави тамо где је он у опасности.

Председник Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић каже да о тим мерама и америчком аранжману може да говори тек када буду дали конкретан резултат. За наш лист каже да су резултати такви да у региону никада није била гора ситуација у последњих десет година. „Разговор и дијалог две стране на КиМ одавно није био даљи него данас, а када говоримо о БиХ, можемо да кажемо да не само да не функционишу институције, него се креирају и додатна међуетничка мржња и антагонизми који сваког тренутка могу да прерасту у озбиљније сукобе. Све то говори да је политика коју је промовисала и почела да примењује Америка контрапродуктивна, и дефинитивно није оријентисана ка стабилизацији региона него ка ескалацији сукоба и обнављању жаришта”, каже Дејан Милетић. Додаје да можда САД из неких својих разлога желе да очувају потенцијал конфликта на овом простору, али ако заиста желе да западни Балкан и у будућности буде сигурно место, где ће бити очуван мир и стабилност, као предуслов за довођење инвеститора који повећавају перспективу, онда би морали да промене методологију рада.

„Бесмислено је рећи да је само север КиМ криминализован, а да, рецимо, у Приштини и Сарајеву нема корупције. То је јасан доказ да су у питању двоструки стандарди и да политика деведесетих не може да буде одговорна у 21. веку, посебно данас када су међународни односи битно другачији него што је тада био случај. Њихове жеље ће остати само жеље, притисак ће остати, али пракса је нешто сасвим другачија и Запад нема ту опрезност, већ покушавају да изгурају нешто што, показује се, не даје резултате и сигурно неће на тај начин стабилизовати регион. Такве методе неће дати резултате”, закључује Дејан Милетић.

Предраг Рајић: Баланс према Србији

Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност каже да је Вашингтону јасно да не може да се расплине на превише страна, нити да користи ресурсе за притисак које је користио досад за спровођење својих спољнополитичких циљева. За наш лист наводи да су се геополитичке околности измениле и да је логично да ће се окренути у том правцу борбе против корупције и криминала. „То ће користити повремено и као изговор, да би успели да остваре своје циљеве у овом региону. Притисак на српски фактор је снажан и јачи него што је био у мандату Доналда Трампа, али захваљујући доброј процени и генијалним спољнополитичким потезима председника Вучића, Србија је успела да ојача своју позицију довољно да САД процењују да није упутно да врше неке драстичне мере према Београду јер су увидели да смо незаобилазан фактор у овом делу Европе. Ту постоји баланс. Они хоће да остваре своје циљеве и користе персоналне санкције, али истовремено не желе да до краја заоштре ситуацију, него остављају отворена врата за комуникацију”, каже Предраг Рајић.