Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због короне све више житеља РС суочено с депресијом

Лекари који се брину о менталном здрављу наводе да је у минуле две године много и младих који се обраћају психолозима и психијатрима
Грађани све чешће посежу за лековима и траже помоћ психијатара: Бањалука (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Мислио сам да је са мном готово. Изненада ми је све исклизнуло под ногама, дословно сам се надвио над провалију. Стрепње због баналности почеле су да прерастају у хистерију, која ме бацила у понор панике. Нисам могао себи да објасним како сам се нашао у теснацу, све док се тако згрчен и уплашен нисам нашао у потпуно зачараном кругу и утонуо у потпуно безнађе и страх, прича за наш лист Миланко В. из Бањалуке, који се дуже од годину дана борио против анксиозности и депресије.

Каже да је све почело као манифестација претеране бриге за здравље, али су се необјашњиви страхови гомилали, све док га нису потпуно превладали и преокупирали, најчешће без било каквог повода.

„Будио сам се ноћу, срце је лупало, притисак растао, нисам могао да одагнам суморне мисли. Дани су постали као године, лутао сам изгубљен, без смелости да се икоме поверим. Мислио сам да лудим. Тада ми је постало јасно да морам да се јавим психијатру”, поверио се Миланко.

Добио је лекове и започео с психотерапијом. „Корак по корак, после више од годину дана могу рећи да је све иза мене. Ипак, још се понекад уплашим кад се присетим понора над којим сам стајао, откуд сав тај силни страх у човеку. Некад ми се зима учини бескрајно дуга”, каже он.

Тескоба, забринутост, напади панике, страх, бесперспективност, безнађе, несаница, фрустрација и беспомоћност, неки су од првих знакова менталних поремећаја, најпре анксиозности која неретко води до депресије. Све то у минуле две године знатно је поспешио и ритам живота „нове реалности” који је широм света посејао вирус корона задавши муке бројним људима, истовремено озбиљно нагризајући и психу нације. Посебно су погођени запослени на „првим линијама”, затим самци, као и они који су већ имали менталне проблеме. Оболевају и млађи, као и времешнији људи. Готово милијарду људи на свету има неки ментални поремећај. Најчешће је посреди депресија, од које пати пет одсто светског становништва.

Тако је и у РС, где од лекара за ментално здравље већ око две године грађани све више траже помоћ због анксиозних и депресивних тегоба. Упоредо с анксиозношћу и депресијом, за које лекари кажу да мењају радне и социјалне способности човека, у БиХ и РС бележи се и пораст потражње за антидепресивима. Српска по томе није изузетак у односу на земље региона и западног света.

Национална координаторка за заштиту менталног здравља у РС Биљана Лакић потврдила је за „Политику” да је корона неповољно утицала на ментално здравље целокупног становништва. Иако у Српској о томе нису рађена поуздана истраживања, извесно је, каже она, да се све више људи обраћа лекарима за помоћ.

„Корона је поново потенцирала несигурност и неизвесност код људи, које овде постоје и због скорашње историје, која је била прилично трауматична. Имали смо рат, транзицију, промене система, велике губитке и патње, што је све условило несигурност, па је на све то дошла и пандемија. Уколико анксиозност трпимо дуго, уз ионако стресан живот, који у мањој или већој мери сви водимо, неретко се јаве и симптоми депресије”, каже Биљана Лакић.

Додаје да је пандемија код људи поново подстакла неизвесност, донела губитке, смрт, болести и туговања због смрти или болести чланова породице, као и страх од заразе. „Смањени су контакти међу људима, упркос друштвеним мрежама и интернету. Људи су се отуђили, а изостанак подршке коју добијамо од других представља озбиљан фактор ризика. Људи не знају до када ће све то трајати, постоји и стална брига за егзистенцију, то јест за финансијско стање”, појаснила је. Како наводе психолози и психијатри, у минуле две године људи живе у мањем или већем страху, а део људи се плаши самог вируса, забринути су за здравље, живот, посао... У рањивије групе спадају и они који су преболели ковид 19 и сусрели се с директном претњом по живот. Неки од њих имају и постковид симптоме анксиозности и неретко се јављају лекарима жалећи се да осећају повећану стрепњу.

„Све то скупа веома је стресно. Биће велико умеће наћи начин да очувамо ментално здравље и останемо мотивисани, с позитивним погледом на свет”, каже наша саговорница. Саветује да се развијају здрави стилови живота, да се одржи животни ритам који даје сигурност и поуздање.

„Пожељно је увек успети пронаћи времена за одмор, разграничити посао и опуштање. Колико уопште знамо да се опустимо, колико смо писмени у том погледу и колико смо током дана уопште способни да се препустимо уживању? Нажалост, све теже успевамо да нађемо време за одмор, пословних захтева и друштвених обавеза је све више, па и не примећујемо разлику јесмо ли опуштени или непрестано напети. Углавном не увиђамо да нам је хормон стреса повећан, а уколико то потраје неко време, увећава се ризик од анксиозности и депресије”, појаснила је Лакићева.

У ери короне забринутост за здравље подстицала је и стрепња због не тако ретких вести о гужвама у болницама и немогућности лекара да се у довољној мери посвете пацијентима. Стварао се зачарани круг и терао људе у додатну панику и страх. Психолози кажу да то може да прерасте у анксиозност, која – у случају да дуго траје – развија и одређене клиничке симптоме.

„Ми постављамо све више дијагноза где морамо укључити терапију која подразумева антидепресиве како бисмо помогли пацијентима”, појаснила је Јадранка Станковић, специјалиста психијатрије.

Лекари који брину за ментално здравље наводе како је у минуле две године све више младих који се обраћају психолозима и психијатрима. Према речима психолога Александра Милића, ментално здравље је и пре короне било нарушено услед убрзане динамике живота.

Стална стрепња код „крхких особа”, то јест оних које су преосетљиве, условљава и пад менталних и виталних снага, што доводи до клонулости, слабости... Антидепресиви неретко нису довољни да се преброде недаће, па лекари сугеришу и психотерапију. У Агенцији за лекове и медицинска средства БиХ казали су да још немају податке о промету лекова у 2021. години, али да је током 2020. у БиХ на антидепресиве отишло близу пет милиона евра, нешто више него годину пре.

„Свако људско биће има потребу за извесношћу, сигурношћу. Успећемо да превазиђемо све што нас је задесило. И до сада смо превазилазили недаће. Људи се прилагоде на све услове, отпорност нам је урођена”, закључује Биљана Лакић.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zlatan
Ja nigde ui svetu nisam video veci broj pusaca nego u RS i BH.. Tu jednostavno ne mozes disati od dima u restoranima.. A to traje godinama i pre corone... Svi su "depresivni" ::))) Depresivni su i na zapadu, broj samoubisatva je povecan, ali o tome se cuti... i krije..
slobodan
lakse se manipulise ljudima u tom stanju.
Zoran
Nije ot zbog Korone, to je zbog maltretiranja ljudi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.