Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР КОСТИЋ, председник Српске академије наука и уметности

Традиција, историја, језик и култура су наше Аријаднино клупко

Верујем да је чување идентитета предуслов слободне, усправне и креативне комуникације са светом, као и саморазумевања и самопоштовања, без коjег смо у тренутном историјском, политичком и културном лавиринту изгубљени
Владимир Костић (Фото А. Васиљевић)

Српска академија наука и уметности своје активности мора да остварује загледана у све временске димензије: прошлост, садашњост и будућност, при чему мислим на научну и уметничку антиципацију онога што нас чека у времену пред нама. Овим речима, председник САНУ Владимир Костић сумира мисију најзначајније научне и уметничке институције у нашем народу. У интервјуу за „Политику”, он говори и о активностима академије у 2021, плановима за ову годину и улози САНУ у очувању традиције и успостављању друштвених вредности.

Ако бисмо сумирали рад САНУ у 2021, чиме сте најзадовољнији, а чиме сте најмање задовољни?

Почео бих директно ониме с чиме нисам задовољан: резултатима избора за нове чланове. Примљени су одлични кандидати, али остаје жалост што их није било више, посебно у неколико области у којима није примљен нико или, евентуално, по један кандидат. Треба поновити да је САНУ изборе у новембру 2021. дочекао са 119 чланова, што је најмањи број годинама уназад. А ми смо, барем у овом делу Европе, и пре избора имали најмањи број академика по броју становника (од 1,7 до 1,9 на 100.000 људи). Бојим се да ћемо и нехотице ући у спиралу даљег прогресивног смањивања и ремећења већ поремећеног односа између природно-математичких и друштвених и хуманистичких наука. Као контраргумент изреченом су ставови да се морамо држати критеријума квалитета. Ја мислим да то у овом изборном циклусу није био проблем. С друге стране, задовољан сам динамиком рада, истраживања и манифестација – ковид нас није ућуткао. Да се задржим само на издавачкој делатности САНУ која је 2021. године обухватила 57 наслова, међу којима  су неки заиста изузетно вредни. Један од тих бисера је и прва књига „Жене и САНУ” коју је приредила покојна акад. Нада Ђорђевић. Али, суочени са чињеницом која се не може бранити – да ниједна жена на прошлогодишњим изборима није примљена у САНУ – ова хвалисавост као да има сенку цинизма. Поред тога, у заједничком напору са Министарством културе и информисања, Народном библиотеком Србије и Народним музејом дигитализовали смо „Мирослављево јеванђеље”. Заслуге за све ове активности припадају члановима САНУ и ништа од тога ја не могу приписати себи.

Шта од академије можемо очекивати у овој години?

Идеје су бројне и мислим да ћемо доћи до учесталости да се сваког другог дана у САНУ дешава нешто што завређује пажњу, уз континуиран рад на већем броју пројеката које финансира Фонд за научна и уметничка истраживања САНУ. Усредсредићу се на само две активности. Прва се односи на формирање центра који ће се уз учешће чланова САНУ, али и других компетентних личности, бавити стратешким истраживањима од значаја за наше друштво, народ и државу, да се у будућности не бисмо изненађивали. Друга се односи на активности које нас чекају, истина, тек у априлу 2023. а то је избор новог руководства САНУ. Том послу треба озбиљно приступити. Ако после седам година могу нешто да извучем као закључак то је да

„није свеједно” и немали број пута сам зажалио што на мом месту није неко способнији. Овог пута ћемо прилику, надам се, искористити.

Колико огранци САНУ у Новом Саду и Нишу доприносе укупним активностима академије?

Много! Једна од основних идеја овог извршног одбора САНУ са којом смо, између осталог, формирали огранак у Нишу, била је да наша кућа изађе из Кнез Михаилове улице и крене пут Србије. Огранак у Новом Саду је далеко највећи и најактивнији, али морам да кажем да су несебично помагали током формирања огранка САНУ у Нишу. Нажалост, два изузетно агилна председника нишког огранка умрла су у кратком временском року у току пандемије и сада то морамо некако да надокнадимо.

На који начин видите улогу САНУ у друштву? Да ли би академија требало да буде чувар традиције или доносилац иновација у научну и уметничку јавност?

САНУ има важну улогу чувара сећања и критичког тумача историје. Чини ми се –  опростите на претенциозности – да смо на неким од насипа који нас штите од поплаве заборава остајали сами или у уском кругу институција и појединаца који те насипе бране. САНУ је, у сарадњи са другим институцијама, у обавези да учествује у дефинисању вредности које ћемо у нашем колективном завежљају пренети преко брисаног простора глобализације (наш језик, писмо, научне доприносе, критички сагледану историју, нашу писану реч, музику, ликовну уметност, наш допринос цивилизацији, али и разумевање наших раздора и подела). Верујем да је чување идентитета предуслов слободне, усправне и креативне комуникације са светом која нам је неопходна, као и саморазумевања и самопоштовања, без којег смо у тренутном историјском, политичком и културном лавиринту изгубљени. Традиција, историја, језик и култура су наше Аријаднино клупко још од далеке 1842. када је основан наш источник – Друштво српске словесности.

САНУ кроз свој рад, с променљивим успехом, преузима на себе део активности које бисмо назвали потрагом за вредностима и њиховим установљавањем. У том смислу треба сагледати и увођење Медаље САНУ 2021. године, која није намењена само академицима.

Изазов представља и постављање према актуелним проблемима, а да се не потоне у таблоидне ефемерности свакодневице. А бојим се да се управо то често тражи од академије! Скоро смо покренули критичко, на научној методологији засновано сагледавање неких од кључних проблема наше средине у протеклом периоду –првенствено Косова и Метохије и „српског питања” у последња два века. Наравно, критичко размишљање у равни садашњице потенцијално је и најопасније ако се имају у виду могући неспоразуми са влашћу и различитим групама у друштву.

Стиче се утисак да шира јавност често није детаљно упозната са друштвеним значајем активности академије. Како се то може побољшати?

Не знам! Неретко се изненадимо незаинтересованошћу јавности (наглашавам да су све активности бесплатне). Био бих лицемер ако бих пропустио да кажем да ме растужи нејако учешће и самих академика у појединим активностима – и да се разумемо, нису у питању године. Медијима не смем ни да се замерам. И ови моји ставови би били јако комотни, да не постоји ипак свест да је велики део кривице на нама самима (мада је са формирањем ПР центра стање ипак побољшано). Ја ћу на крају интервјуа прибећи најархаичнијем маркетингу „од уста до уста”, кроз две реченице. Прво, веровали или не, свашта сам ових година научио у САНУ слушајући по дужности предавања и музику, гледајући изложбе и читајући књиге у нашем издању. Друго, ако вас пут наведе, посетите изложбу о српској модерни са сликама Матице српске у Галерији САНУ. Поведите и децу.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Борис М. Бања Лука
Занимљива академија у којој главешина позива на рушење уставног поретка и комадање сопствене отаџбине.
бањалучанин
Ми смо се изгубили, као народ, тотално. И одавно. Све друго јесу испразне анализе, говори, саопштења, публикације и сл. Поставља се питање који су нам извори? Чињеница јесте да с лажима иду порази, никако успјеси. Зато, извор налазимо идући уназад, по реду, кроз историју а док не наиђемо на прве успјехе. Право питање је, имамо ли их? Мислим да, да. И сигурно, 1945, те 1918, то свакако не бјеху у правом смислу те ријечи. То су била само славља уз која други су се шлепали, јели и пјевали.
zoran stokic
I “najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica” - suština “vrednosti moralnog ponašanja je – u posledicama. "Država"- za građansko društvo vrši funkciju - tzv."noćnog čuvara" (Habermas) tj.čuvara "osnovnih vrednosti" - na kojima ono počiva. Na kojim vrednostim počiva Srbija 32 god? Videli smo kod pomračenja Sunca 11.08.1999, 3.10.2005...a korona je pokazala da mnogi medicinski radnici, čak i neki prof Medicinskog u Bg, većina studenata nemaju poverenje u nauki i vakcine.
Влада
@zoran stokic Колико су твоји коментари увек суморни, тешки и надасве - неистинити. "На којим вредностима почива Србија 32 год?" На истим онима којима почива од Средњег века, па до данас. А што неко нема поверења у науку и вакцине, одражава само висок степен критичког промишљања и одбијање да се све, око чега постоје и међу самим научницима бројне нејасноће и нелогичности, беспоговорно гута и прима. Моја маленкост је зато неизмерно поносна на свој народ који пре свега баштини свест о слободи.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.