Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како памтимо владаре

Од вечерас у Народном музеју нова изложба
Ђорђе Крстић, „Споменик кнезу Михаилу”, 1871, оловка на папиру

Tоком владавине кнеза Милоша, кнеза Михаила и кнеза Милана Обреновића збили су се многи важни догађаји који су обележили нашу историју. На тај период, његове ветрове и боје подсетиће нас изложба која се вечерас у 18 сати на првом спрату отвара под сводовима престоничког Народног музеја. Под називом „Како памтимо владаре? Представе Обреновића из Кабинета графике Народног музеја у Београду” публику ће дочекати 25 радова из Збирке цртежа и графика српских аутора 18. и 19. века, а биће заступљени и страни ствараоци.

Поред чињенице да ће дела која су одабрана до 24. априла, до када траје изложба, пружати увид у различите аспекте визуелне репрезентације владара поменуте династије, изложени портрети откриваће и начин конструисања представе о владарском лику, док ће прикази историјских догађаја указивати на грађење легитимитета и култа династије током владавине ове тројице кнезова, каже за наш лист Јасмина Цукић, кустоскиња Народног музеја и ауторка поставке.

– Графичко стваралаштво представља важан сегмент српске визуелне културе 19. века а овом изложбом је стављен фокус на његов документарни и сведочанствени потенцијал. Захваљујући могућностима мултиплицирања, графика је била погодна за политичко-пропагандно деловање, када је требало промовисати владаре и актуелне догађаје и она нас упознаје с њима као хроничар епохе. Графичка остварења су постојала у форми самосталног листа, или су репродукована у књигама, оглашавана у штампи – истиче она

  Графичка дисциплина код нас своју потпунију афирмацију стекла је за време Анастаса Јовановића, првог српског литографа, који је био нарочито у вези с династијом Обреновић. Али током читавог 19. века постојала је и потреба за ангажовањем уметника ван наших простора које су неретко позивали и сами владари, па су тако и графике често настајале по њиховој наруџбини.

Поред Јовановића, Стевана Тодоровића, Ђорђа Крстића и других српских аутора, међу страним уметницима чија ће дела моћи да се виде су Карол Поп де Сатмари и Винценц Кацлер, који су својим стваралаштвом били повезани са српском културном средином 19. века.

Наша саговорница издваја неколико дела која заслужују детаљнији увид.

– Реч је о раду Ђорђа Крстића „Споменик кнезу Михаилу” из1871, урађеном у техници оловке на папиру. Убрзо након атентата на кнеза Михаила родила се идеја за подизање споменика кнезу. До коначне реализације и решења Енрика Пација ће, као што знамо, проћи много година, а кроз званичне конкурсе у међувремену појављивала су се различита уметничка решења и предлози. Иако није реч о званичном предлогу, млади Крстић је кроз цртеж изнео своје виђење споменика.– објашњава Јасмина Цукић и окреће се, потом, Винценцу Кацлеру и Еугену Ладиславу Петровићу.

– Кацлерова литографија „Таковски устанак 1815” из1874. односи се на један од кључних династичких меморијских топоса, који је утицао на стварање слике о кнезу Милошу као оцу нације. Ово дело доноси његову уметничку интерпретацију и настојање да верно реконструише место где се одиграо сабор у Такову. Графика је продавана, између осталог, путем часописа „Србадија”, поставши једна од патриотских икона које су утицале на обликовање националног идентитета појединца. Истакла бих и олеографију Еугена Ладислава Петровића „Књаз Милан полази на бојно поље 20. јуна 1876”, насталу крајем 19. века. Глорификацији лика кнеза Милана у светлу заслуга за стицање дуго жељене државне независности и ослобођења допринели су српско-турски ратови 1876–1878, а ово дело односи се на једну од популарних представа која приказује тренутак одласка кнеза Милана у рат.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vasa
Ova izlozba prikazuje samo vladare Obrenovice. Steta sto nisu prikazani i Karadjordjevici. Da li cemo nekad videti izlozbu svih nasih vladara ? Do danasnjih.
Vasa
Sa nostalgijom se secam Jugoslavije (1918 - 1989) - velike, uspesne i postovane zajednice Juznih Slovena. Interesantno je da ni kralj Aleksandar ni Josip Broz nemaju spomenik u Beogradu. Ideja Jugoslavije je bila velika, a mi smo, ocigledno, bili mali.
Dusan T
@Vasa Jugoslavija je bila kao los brak. Nema nista pateticnije od napustenog muza koji kuka za zenom koja ga je ostavila.
Neva
U Beogradu na Dedinju, u Muzeju Jugoslavije, nalazi se jenostavan spomenik - sarkofag od belog mermera na kome pise : Josip Broz TITO 1892 - 1980. Tu je i spomen zbirka predmeta i poklona koji podsecaju na njegov zivot i delo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.