Зимска бајка на излозима и прозорима

Мраз је мајстор за шарање по стаклу. И пахуље су томе вичне. Мана је само што природна декорација кратко траје и наруџбе нису могуће. Из жеље да се задрже идиличне слике на прозорима и излозима, почело је њихово облачење. Овог креативног посла прихватила се ликовна уметница и графичка дизајнерка Јелена Ћосић. На посебан начин, она ствара бајке на стаклу. Посматрачу њено цртање, бојење и писање личи на игру, a то је озбиљан задатак. О детаљима се води рачуна, па брзина није врлина. Јелена у јануару даноноћно ради.

– Стакло је за мене као сликарско платно. Користим четкицу и акрилне боје на бази воде јер се брзо суше, а добро ми дођу и квалитетније темпере. Грешке могу да се исправе употребом гумице која не гребе стакло. При руци ми је и сунђер, да оперем оно што ми се не допада. Стакло је изузетно због прозирности и глатке површине – прича сликарка и додаје да је у свету ово украшавање уобичајено, а код нас је у зачетку, иако је почела да ради пре четири године са колегиницама.

Прво су то, каже, били новогодишњи мотиви – Снешко Белић, Деда Мраз, ирваси, гирланде, кугле... Вртићи, кафићи, ресторани, дућани... својим украшеним окнима показују топлину простора и гостопримство.

Многи немају јасну идеју шта желе на свом прозору, па траже савет у последњи час, желећи да им за трен, као да је у питању навлачење паравана, Јелена ослика стакло од пода до плафона. А као што и човеку не пристаје да тера моду по сваку цену, тако се, према мишљењу графичке дизајнерке, мора промишљати и шта изабрати за стаклене површине. Пре него што почне да слика она осети атмосферу и дух амбијента. Направи скицу. Рухо на прозору зависи од тога која музика се слуша, шта се служи и да ли је место резервисано за одређене генерације.

– Оцењујем да ли је посреди урбани, традиционални или спој различитих стилова. Лакше ми је када је тема задата. Приметила сам да су људи у унутрашњости маштовити у сређивању личног и пословног кутка – каже уметница.

Ћосићева признаје да највише воли да слика псе. Запазила их је на Ташмајдану, изводећи куцу свога брата.

– Опчинила ме је њихова игра, спонтаност и слобода јер је то предуслов и за уметничко стваралаштво. Тада ми је синула мисао да псе које свакодневно виђам у парку насликам на стаклу. Они нису могли да ми позирају, зато сам их фотографисала – кроз смех објашњава Јелена.

Убрзо је њену идеју менаџерски подржао Миодраг Јовановић па су украшени прозори бистроа у коме могу да се башкаре и кућни љубимци. За добродошлицу, за предње прозоре локала изабрала је мотиве дрвећа, снежних грана, врабаца...

– На дневном светлу то изгледа као витраж уочљив

споља, а увече су мотиви доминантни изнутра – објашњава уметница и поносно истиче да је 12 бочних прозора резервисано за куце.

– Прво сам насликала игру ретривера у снегу, па веселог малтезера на пању. А онда је ушао Лав – краљ међу престоничким псима. Баш ми је чау-чау био потребан за ликовну причу. Добио је почасно место на прозору, због свог поноса, разиграности, гриве и интелигенције – набраја сликарка, чији рад личи на сценски наступ.

Посматрач стиче утисак да је она у атељеу где изводи својеврсни перформанс док се око ње жагори и конобари послужују госте. Понеко даје и предлоге, један глумац за својим столом уз кафу нацртао је Месец, а она га уклопила у композицију. И док се „сликовница” на излогу развија, пролазници застају, радозналци је запиткују о техникама заната, упућују јој похвале. Има и оних који стрепе због њеног стајања на лествама, а она уверава да се висине не плаши. Ова креативност весели и суграђане и туристе јер у томе могу да учествују.

– Срце ми је пуно јер сам своју аутентичну идеју остварила у родном граду, а прихватам се посла и у другим местима. Повезала сам љубав према псима, природи и празницима – радосно прича Београђанка. Она је сигурна да чаролија на прозорима може да се оживи и када јануар прође, потребно је само ослободити машту. Својом покретачком снагом Јелена Ћосић шаље поруку да је сваки дан јединствен, па ако желимо, можемо га претворити у празник.