Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЉИЉАНА БЛАГОЈЕВИЋ, глумица

Овде није лако бити ни жена, ни мушкарац

Живимо брзо, у време поремећених вредности и сензација, а и даље су велики трагови патријархалног друштва
Љиљана Благојевић (Фотографије: А. Васиљевић)

Катица Рајић је нова јунакиња драмске уметнице Љиљане Благојевић, чије нијансе испитује у пробној сали Народног позоришта у Београду, где су у току пробе представе „Године врана”, по тексту и у режији Синише Ковачевића. Дело „Године врана” је аутентична приповест о Београду, уз горак укус у устима, прича о патњама жена и деце, војника који се враћају у опустошени град…

– Постоје у нашој историји прећутане области и догађаји. Тако смо захваљујући Прлету и Тихом и одличној серији „Отписани” без обзира на то што се није радило о делу насталом на истинитим догађајима, сазнавали много тога о окупираном Београду у Другом светском рату. Сазнали смо за одмазде, Сајмиште, Бањицу, Јајинце, полицијски час. Додуше, додато је ту мало идеолошких зачина. У току Другог светског рата у Београду није испаљен ниједан метак ни на једног немачког војника, али научили смо ваљда да је историја једно, а уметност друго. Тежи окупациони период из Првог светског рата по коме су Београђани били изложени горој репресији из ко зна којих разлога остао је потпуно непознат. Београд тог времена је град удовица, деце и стараца. Мужеви, очеви, синови и браћа су негде далеко, на југу, с потпуном неизвесношћу да ли ће се икада вратити. Ово је поглед на Београд тога времена, на поглед из рова преко нишана пушке или преко цеви хаубице, поглед на мучеништво једног града и његових људи, на које су се дословно обрушили и ала и врана – беседи за „Политику” Љиљана Благојевић.

Синиша Ковачевића говори о узаврелом историјском времену. Које метафоре се крију иза наслова „Године врана”?

Поред немилосрдне окупационе силе, чија су зверства и у Београду и Србији из непознатих, или можда политичких разлога, уклоњена из историје и историјских читанки, на Београд су се у том периоду обрушиле и ледене зиме и невероватан број врана. Те господарице ветра отерале су све београдске птице из својих станишта. У Београду више није било врабаца, голубова, славуја, грлица, само црно небо од гласних и агресивних грабљивица које су и у драми и у роману, мени се чини, метафора црнине, смрти, безосећајности.

Љубави, поразе, мржње и поноре и још много тога доноси дело „Године врана”. Колико је деликатно проникнути у тај Ковачевићев свет и размрсити га за публику?

Мени ово није први пут да се сусрећем с ликовима Синише Ковачевића. Сама чињеница да је роман „Године врана” најтиражнији српски роман у протеклих неколико година, мислим да то довољно говори не само о квалитету романа и драме него и о његовој рецепцији код публике, али и чињеници колико је важна другачија уметничка визура у односу на одређени историјски догађај. Ваљда то и јесте оно што врхунску уметност одваја од просека. Ликови Синише Ковачевића су комплексни, с развијеним биографским, емоционалним и мотивационим контекстом. Опиру се док их не савладате, али после на глумачкој руци стоје као добро скројена рукавица.

Свака улога пронађе свог глумца. После Васе Железнове, карактерне јунакиње Максима Горког, у релативно кратком временском интервалу пронашла вас је и Ковачевићева Катица Рајић.

Улога Катице Рајић, то знам сасвим поуздано, није ме пронашла одмах после Васе Железнове. Трчкарала је за мном, тражећи ме годинама, будући да, стицајем околности, знам пре колико времена је драма написана. У овом случају, из свог глумачког асортимана ћу публици понудити женску храброст, спремност на отпор и жртву, хумор, поштовање. И разумевање љубави, слављење живота, и на крају, оно што је, сигурна сам, најважније – праштање.

Које борбе водите у себи трагајући за Катицом Рајић? Има ли и данас у нашем окружењу таквих јунакиња?

Мој глумачки пут може да се смести у неколико равни. Прва и најважнија је емоционални доживљај дела које читам и улоге која ми је понуђена. Ако ми се дланови не озноје, онда се сетим властитог става да је значајнији део каријере састављен од улога које сте одбили, па се на таквој улози захвалим. Друга раван је анализа лика. Улажење у његове биографске, биолошке, емоционалне и мотивационе системе. Трећу зовем адвокатура, то је одбрана лика који треба да играм. Четврта је сарадња с редитељем. Све ове равни су ме водиле до Катице Рајић. Наравно да и данас постоје такве жене. Храбре, правдољубиве и родољубиве, духовите, спремне да се као квочке супротставе орлу ако је живот пилета у питању. Али морам рећи да би било добро да се више не указује потреба за таквом врстом херојства.

Доли Бел, Докторка Ана, Драга Обреновић, Анђелија Недић Вукић, Рабија Османовић, Спасенија Катунац – само су неке од јунакиња којима сте удахнули сценски живот током богате каријере. Шта глумица која игра јунакиње особеног карактера може да пронађе и усвоји од њих?

Све моје Рабије, Анђелије, Драге, Спасеније, Доли Бел, Видосаве, Росе дијаметрално су различите, другачије, а опет моје. У тој разлици је лепота и радозналост које су ме радовале док сам им давала крв и месо и чинила их посебним, а могућим. И једино ме у овом послу интересује трагање за новим што до сада нисам радила. Сигурно су и оне мени дале нешто од свога, као што су и узеле нешто од мене. Свакако су ме оплемениле и обогатиле. Човек је мали универзум. Понекад и несвестан шта све зна и може и каква све знања чуче у њему која само није умео да освести. Сви смо ми и светла и тамна страна. Питање је само шта ћемо неговати у себи и чему ћемо дати предност.

Положај жене у заједници је вечна тема. Какав је њен статус у нашем времену?

Све дели судбину друштва у ком се налази, па тако и жена. На овом подручју није лако бити ни мушкарац, ни жена. Најтеже је остати цивилизован човек. Живимо брзо, у време поремећених вредности и сензација, а опет су велики трагови патријархалног друштва. У свему томе, догађају се велики ломови у односима у породици. Губи се поштовање према супрузи, мајци, кћерки и заборављају се праве вредности. Од жене се очекује да буде добра супруга, мајка, кћерка, да носи на леђима кућу, да ради и зарађује. Некада помислим да је равноправност погрешно схваћена и да је у данашњем друштву жена само добила много више обавеза и много мање слободе. Дивим се нашим женама јер су праве мајке храбрости.

Колико позориште губи у овом времену? Колико данас има уметничарења, подилажења публици у позоришту, на филму?

Лажи има у свим сегментима, па не знам што је не би било и у позоришту. И позориште дели судбину друштва у ком се налази. Када живите време у коме је новац икона, онда ће се комерцијала, естрада и лака забава врло лако наћи и на филму и телевизији, па нажалост и у позоришту. Ово је, иначе, врло тежак период за човечанство у глобалном смислу, а нарочито за позориште. Али преживеће оно и ове тешке дане, као што је и досад преживело.

Волите да путујете. Како вам то полази за руком у овом времену нових стандарда?

Путовање је моја страст. Нажалост, сада је то готово немогуће себи приуштити. Можда се нешто промени када дођу топлији дани. Ако се то не деси, путоваћу уз помоћ своје маште. Пропутовала сам цео свет и сада сам срећна што сам тако живела јер сам доста спознала и стекла много пријатеља. И научила да се с тим истим светом мерим.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.