Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МАЈА ГОЈКОВИЋ, министарка културе и информисања

Струка треба да говори о „Мирослављевом јеванђељу”

Струка треба да говори о стварима које су ових дана изазвале јавну пажњу поводом Мирослављевог јеванђеља, а полемике није било јер је само једна страна говорила о нечему о чему нико за сада не може стручно да говори
Маја Гојковић (Фотографије: Горан Златковић)

У години великих изазова, у којој смо се борили и још увек се боримо против ковида и у којој се највише улаже у здравство, изградњу нових болница, плате здравственим радницима и куповину лекова, успели смо да издвојимо 1,2 одсто средстава од укупног буџета Републике Србије намењених искључиво за сегмент културе, истакла је Маја Гојковић, потпредседница владе и министарка културе и информисања Републике Србије на почетку разговора за „Политику”. По доласку на нову дужност, пре нешто више од годину дана, наглашавала је да ће добри закони и улагање у инфраструктуру, децентрализација и дигитализација бити само неки од приоритета Министарства културе и информисања.

Када вам је недавно уручен примерак дигитализованог Мирослављевог јеванђеља, најавили сте да ће Министарство културе формирати комисију. О каквој комисији је реч?

Уручен ми је дигитализовани примерак Мирослављевог јеванђеља и задовољство ми је да с вама први пут говорим о бенефитима тога, пре свега о томе колико је то велики подухват који су урадили САНУ, Народни музеј, Народна библиотека и Министарство културе. Тиме обезбеђујемо већу видљивост овог важног културног наслеђа наше државе и народа. Жао ми је што се о томе више не говори, него се испуњава оно што је Енди Ворхол рекао својевремено – да ће свако имати својих пет минута славе. У доба дигитализације и инстант садржаја и у време у којем се ретко залази у суштину ствари, већу пажњу је изазвало лаичко тумачење појединих људи о томе шта се јесте или није догодило. Пошто нисам инстант особа, већ трагам за садржајем, мислим да струка треба да говори о стварима које су ових дана изазвале јавну пажњу, а полемике није било јер је само једна страна говорила о нечему о чему нико за сада не може стручно да говори. Убеђена сам да прави одговор долази од озбиљних људи на челу установа културе, које су уложиле велики напор да дигитализују Мирослављево јеванђеље и обезбедиле да оно буде доступно свима у будућности. Договорили смо се да се оснује радна група састављена од три стручњака која ће све сагледати и рећи своју реч, а затим с међународним стручњацима заштитити Мирослављево јеванђеље од евентуалних оштећења у будућности и видети да ли постоји штета и како је санирати.

Кад је реч о резултатима које сте до сада остварили на министарској функцији, које од њих бисте издвојили као најважније?

Значајно је што смо увећали буџет за 16 одсто у односу на прошлу годину, што је много више средстава за област културе, која ће бити издвојена за снимање филмова и серија, усмерени смо ка привлачењу инвестиција за филмску индустрију, али и за велики пројекат као што је „Престоница културе Србије”, конкретно за град Чачак. Ту су и многе друге области, као што су издаваштво, потом представљање наших уметника у иностранству. Много тога је урађено у претходних годину дана, донет је Закон о музејској делатности, Закон о културном наслеђу, Закон о употреби српског језика и заштити и очувању ћириличког писма, као и закони о очувању културног и историјског наслеђа светог манастира Хиландар и обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца. У финалној изради је закон о кинематографији, кренули смо у Јавну расправу о закону о чувању аудио-визуелних дела. Нешто о чему говоре челници свих позоришта у Србији јесте потреба писања закона о позоришту. Много посла и поред већ урађеног чека у будућности Владу Републике Србије и, наравно, министра културе и информисања. На основи донетих закона предстоји још много посла.

По чему бисте издвојили Закон о културном наслеђу и какву нам регулативу пружа?

Закон о културном наслеђу је донет и Србија га никад пре није имала. Добила сам бројне честитке људи из струке који кажу да је то велики подухват. Пре тога је све рађено на основу Закона о културним добрима из 1994, а да је било лако да се донесе, имали бисмо га раније. Сада је пред нама системски закон, који говори о заштити материјалног и нематеријалног културног наслеђа, потом следи формирање два национална савета за материјално и нематеријално културно наслеђе. Мандат министра културе почела сам тим што је откривен нестанак одређених културних добара из наших установа, њихово отуђење или оштећење. Ускоро ће се формирати евиденција таквих добара, водиће је Министарство културе у сарадњи с Министарством унутрашњих послова и са Управом царине. Зато сада и следе међународни споразуми, који дефинишу сарадњу више држава на заштити културног наслеђа и спречавању илегалне трговине тим добрима, која нестају широм света. Ускоро ћемо такве споразуме потписати са Грчком, а с министром културе Турске Мехметом Нуријем Ерсојем у Анкари сам већ потписала споразум о сарадњи Завода за заштиту споменика културе Србије и Генералне дирекције за културно наслеђе Турске.

Недавно сте били присутни на отварању церемоније „Нови Сад – Европска престоница културе”. Какве бенефите ће од те титуле имати овај град и наша земља?

Дивно је када се неком оствари сан који се мени догодио. Јавности није много познато да сам 2008. иницирала овако велики пројекат. Реч је о писму које је отишло пут Брисела, с питањем да ли један град државе која није члан ЕУ може да постане Европска престоница културе, а сада, 14 година касније, имала сам привилегију да учествујем у церемонији отварања читаве манифестације, овог пута као потпредседник владе и министар културе и информисања. Величанствено је било отварање на два места у граду, једно у Српском народном позоришту, које је било веома занимљиво, као спој свих култура које се преплићу у Новом Саду, Војводини и нашој држави, и други спектакл на отвореном, који је био авангардан, с потпуно другачијом естетиком. Волела бих када би сваки грађанин Србије ове године могао да дође у Нови Сад, да види шта је до сада урађено, јер је држава заједно са градом и са покрајином изузетно помагала и у раду фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”. Посетиоци ће моћи да виде шта је све завршено у подграђу, делу испод Петроварадинске тврђаве. Потпуно нови простор је настао и у чувеној колоквијално названој Кинеској четврти, где је направљена нова културна станица. Рестаурирано је и неколико културних простора. Једном када се упишете на мапу европских престоница културе то више нико не може да вам одузме. Нови Сад би требало ове године да почне, али и да настави да црпи и даље све што може из ове важне титуле, да много тога пружи уметницима, да привуче публику и да направи добар спој културе и туризма. Култура и туризам су свуда у свету нераздвојни сегмент напретка једне државе и локалне средине. Убеђена сам да ће Нови Сад, који је већ добио престижну награду Мелине Меркури за град који је најбољи у припремној фази за ту титулу, успети да буде и најбоља Eвропска престоница културе до сада.

Недавно сте посетили и Чачак, који је изабран за прву престоницу културе Србије 2023. Какве промене се очекују у том месту?

У Чачку ће бити отворени Музеј кошарке и Музеј посвећен Великом рату, што је део њиховог програма којим су аплицирали за ову важну титулу и освојили комисију Министарства културе. Занимљиво је да је од 18 градова и општина који су учествовали на конкурсу, Чачак последњи поднео пријаву, али је својим квалитетом победио. Пре неколико дана смо потписали уговор у Чачку, којим је држава обезбедила готово 300 милиона динара и исто толико ће допринети и општина Чачак својом привредом и убеђена сам да ћемо на пролеће идуће године уживати у ономе што ће Чачак постићи. У још једном пројекту Министарства културе „Градови у фокусу” имате толико пријава да по њима схватите колико је Србија жељна и спремна на то да се култура истински децентрализује. Прошле године смо уложили 350 милиона динара у пројекте изградње различитих инфраструктурних објеката намењених култури у 44 града и општине у Србији, и то говори колико је и овај пројекат важан.

​„Политика” има прошлост, садашњост и будућност

Како бисте окарактерисали место које на медијској сцени припада дневном листу „Политика”, који данас обележава 118 година постојања?

Желим да честитам рођендан „Политици”, новинарима и верним читаоцима вашег листа. Као дете сам научила да читам уз ваше новине, које је мој отац куповао свакодневно. „Политика” је традиција, гласило које се чита. Ви се борите да у бурним временима за писане медије уз квалитет имате и професионалност и да не упадате у замке да ли бити само атрактиван или имати квалитет и садржину и одолевате. „Политика” има прошлост, садашњост и будућност. Она је институција и мора да опстане.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
Пошто се 8 дана нико није јавио покушаћу ја. Не треба никаква стручност г-ђице министарко Гојковић да се види да су странице помешане. Као када пијани књиговезац цантрагује књигу и Још горе. Тамо се помешају свеске а овде странице. Ово је знак безобразне аљкавости. Биће ту и других атрибута и придева. А по оним објављеним сликама биће употребљене и теже речи. Али то ће утврдити суд.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.