Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ММФ снизио прогнозу глобалног раста на 4,4 процента

(ЕПА ЕФЕ - Џ.Л.С)

ВАШИНГТОН - Међународни монетарни фонд је снизио прогнозу глобалног раста за 2022. годину за пола процентног поена на 4,4 посто, у односу на октобарску пројекцију, саопштила је данас главна економисткиња ММФ-а Гита Гопинат на представљању ажурираног, јануарског извештаја „Светски економски изгледи”.

Гопинат је на видео конференцији, коју је пратила и агенција Танјуг, рекла да светска економија улази у 2022. са слабије позиције него што се раније предвиђало због ширења новог омикрон соја ковида, обновљених мера ограничења, раста цена енергије и поремећаја у снабдевању, који су резултирали скоком инфлације изнад очекивања, посебно у САД и многим тржиштима у успону и земљама у развоју.

Према њеним речима, ММФ предвиђа да ће глобални раст у 2023. години износити 3,8 одсто, и мада је ова пројекција за 0,2 процентна поена виша него у претходној прогнози, она се у великој мери заснива на претпостављеном механичком опоравку активности након што се актуелни застоји превазиђу у другој половини 2022.

Фонд је у новом извештају дао прогнозе раста за водеће светске економије и регионе, а не за све земље чланице појединачно.

Процена привредног раста САД за 2022. годину је ревидирана наниже за 1,2 процентна поена у односу на октобарску прогнозу, на 4,0 одсто.

Такође су смањене пројекције економске експанзије за 2022. за еврозону на 3,9 посто (-0,4 пп), за Немачку на 3,8 процената (-0,8 пп), за Кину на 4,8 одсто (-0,8 пп), док се Русији предвиђа раст од 2,8 посто, за 0,1 процентни поен нижи у односу на прогнозу из октобарског извештаја.

ММФ очекује да ће повећана инфлација трајати дуже него што се процењивало јесенас, уз наставак поремећаја у ланцу снабдевања и високе цене енергије током године, те да би требало да почне постепено да се спушта како се буде смањивала неуравнотеженост између понуде и потражње.

Као ризике за глобални раст, ММФ види могућу појаву нових сојева ковида, који би могли да продуже пандемију и изазову нове економске поремећаје, затим волатилност цена енергије, и повећање камата у развијеним економијама, што би могло да утиче на финансијску стабилност земаља у развоју, на токове капитала, валуте и фискалне позиције, нарочито оних привреда чији су дугови порасли током последње две године.

Поред тога, Фонд је међу глобалне ризике уврстио и геополитичке тензије, те актуелну ванредну климатску ситуацију која повећава вероватноћу великих природних катастрофа, преноси Танјуг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.