Норвешке новинаре депримира рад од куће

Специјално за „Политику”

Осло – Норвешки журналисти нису одушевљени наметнутом и на силу уведеном институцијом, како је они овде називају – кућном канцеларијом. Рад од куће, благо речено, спутава тако неопходну новинарску креативност. По природи посла и кодексима професије која их на то обавезује, не приличи људима од пера да попут бирократа и канцеларијских чиновника седе за кухињским пултом или дубоко уваљени у фотељу дневног боравка, трагају од куће, јуре афере, скандале. Онлајн новинарство ограничава вољу и жељу за истраживањем, рад за лаптопима и компјутерима док су у пиџамама или тренеркама унижава немирни, ангажовани новинарски дух.

Истраживање спроведено међу норвешким новинарима током пандемије вируса корона показало је узнемирујуће резултате: већи део испитаних журналиста указао је истраживачима да због рада у кућној канцеларији осећају здравствене проблеме психичке и физичке природе. Рад од куће у дужем периоду довео је до различитих симптома и реакција, тако да су испитани новинари изјавили да пате од несанице, исцрпљености, изнурености, па чак и депресије.

У истраживању које је Норвешко удружење новинара (НЈЛ) спровело међу својим члановима, њих чак 69 одсто одговорило је да им недостаје блиски контакт лицем у лице и да им недостатак присности смањује задовољство бављења новинарским занатом. Такође, 57 одсто анкетираних изјавило је да им недостатак оваквог контакта знатно отежава да свој посао ураде добро, сходно очекивању уредништва и публике. Шеснаест одсто испитаних новинара због рада од куће имало је осећај усамљености. Аутори истраживања упозоравају да су ови бројеви далеко виши међу фриленсерима и фото-репортерима, међу којима је уочена тенденција већих психичких тешкоћа и тегоба због принуђености да раде у кућним канцеларијама.

„Бројеви показују узнемирујући тренд. Наши синдикални повереници морају да покрену дијалог с послодавцима. Новинарима се мора омогућити чешћи, директан контакт са шефовима, уредницима, представницима синдиката, новинарских удружења. Знамо да контакт и подршка колега, шефова у редакцијама позитивно утичу на психичко здравље новинара”, каже Хеге Ирен Францен, лидер новинарског удружења.

Такво је мишљење оних који у највећој мери креирају јавно мњење. А шта каже публика? Да ли су, и колико, читаоци, гледаоци и слушаоци задовољни оним што им новинари пружају радом у раљама пандемије вируса корона? Да ли се четврта државна сила снашла у ванредној ситуацији и под октроисаним државним мерама? Кажемо четврта, јер овде се медији не третирају као седма, маргинална сила. Већ као четврта државна моћ, равноправно с остала три стуба друштва и државе – парламентом, владом и судовима. Новинари су у јавности „пси чувари” демократије, контролори да остала три темеља делују што је више могуће стабилно.

Сондажа јавног мњења кроз честе медијске барометре показује да су грађани задовољни оним што им се сервира да прочитају, виде и чују. Норвежани више верују старим, опробаним медијима него друштвеним мрежама – „Фејсбуку”, „Твитеру”, „Тиктоку”... Чак се може закључити да је поверење у четврту силу импресивно. Наравно, подаци о поверењу у журналисте варирају од месеца до месеца, од године до године.

Према последњем опипавању пулса публике, које је спровела истраживачка агенција „Кантар”, чак 86 одсто испитаника сматра да новинари коректно, тачно, поуздано и истинито извештавају и јављају о свему што се збива у вези с пандемијом ковида 19. Само десет одсто анкетираних верује у оно што се публикује на социјалним платформама. Највише поверења Норвежани имају у државну телевизију НРК. Сликама с јавног сервиса верује 86 одсто испитаника. Државни ТВ канал потпуно је политички непристрастан, објављује ставове свих актера политичке сцене – од социјалиста, комуниста, либерала, левичара, зелених, лабуриста, па све до радикалних и екстремних десничара. Јавни сервис се иначе финансира из државног буџета, претплате грађана преко пореских картица. Сви старији од 17 година који имају приходе плаћају лиценцу, без обзира на то да ли имају ТВ апарат или гледају програм НРК. На државној телевизији нису дозвољене политичке ни комерцијалне рекламе.

Други на листи високог поверења грађана је комерцијални канал ТВ 2, са 76 одсто оних који верују у оно што ова станица емитује, следе локалне новине (66 одсто поверења), а високо се котирају и два најтиражнија норвешка дневника „Афтенпостен” са 61 одсто и „Верденс Ганг” с 58 процената поверења читалачке публике.

Они који су скептични или имају мање поверења у оно што им медији сервирају, сматрају да „четвртој сили” током пандемије недостају шареноликост и разноврсност, вишеслојни и вишеугаони приступ проблемима у спровођењу мера у борби против ширења пандемије, у анализама одлука и мерама владе и ресорних министарстава. Новинарима се пребацује и одсуство мере и критичности у пуком, једностраном преношењу ставова и мишљења медицинске струке. Како то неко лаконски рече – новинари су током пандемије постали обични држачи микрофона разноликим стручњацима у белим мантилима. Но, свету се не може угодити.