Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад се краљ спремао за живот у подземљу

Склониште Карађорђевића у Малом Зворнику, грађено тридесетих година прошлог века по налогу краља Александра Првог, један је од највећих туристичких потенцијала Зворника. Адаптација ратног склоништа краља и чланова владе Краљевине Југославије улази у трећу фазу радова
Подземно утврђење од 5.000 квадратних метара градили су затвореници, који су овде довођени ноћу, тајно, с повезом преко очију

Некад тајно здање, данас здање за јавно показивање. То је, у најкраћем, судбина подземног града Карађорђевића у Малом Зворнику. За овај тајни објекат на десној обали Дрине, који је намену ратног склоништа за краља и чланове војнополитичког врха Краљевине Југославије имао само једном у историји, и током три дана, од 9. до 12. априла 1941. године, донедавно се није знало. Издубљена стеновита литица, уз прве куће крај прометног магистралног пута Шабац–Љубовија, умећем једног руског инжењера остала је неоткривена готово читав век. За постојање тајног града нису знали ни мештани. Нису га пронашли ни Немци, који су туда у Другом светском рату често патролирали. Добро чувану тајну, под шифром „Камена девојка”, разоткрили су пљачкаши у потрази за краљевским благом, о чему сведоче уништени подови и зидови, откривени приликом недавне реконструкције здања.

Пространо подземно утврђење од 5.000 квадратних метара градили су затвореници, који су овде довођени ноћу, тајно, с повезом преко очију. За четири године градње, почетком тридесетих година прошлог века, продубљено је око километар и по ходника. Да ли је пројекат у потпуности урађен онако како је и осмишљен, никада се неће сазнати, с обзиром на то да су радови прекинути после убиства краља Александра Карађорђевића, 9. октобра 1934. године.

Након тога је подземни град био заборављен иако су политичке прилике у свету наговештавале да може доћи време када ће такво здање бити потребно. Само три дана по отпочињању немачког напада на Југославију, краљ Петар Други Карађорђевић са члановима владе и војним врхом први пут се нашао у командном ратном скровишту. У сали за састанке, у ноћи између 9. и 10. априла 1941. године, одржана је последња седница владе Краљевине Југославије. Након овог заседања краљ је, на наговор владе, напустио земљу, а кроз неколико дана капитулираће и војска нападнуте краљевине.

Сала у којој је одржана та седница данас је у потпуности адаптирана. Опремљена је репликом намештаја из тог времена и с неколико оригиналних предмета које пљачкаши нису могли да понесу са собом или их нису сматрали вредним.

Подземни лавиринт у облику крста има 75 просторија, 12 излаза са тешким металним вратима, од којих је већина тешко видљива и данас. Склониште у стени, осим за представнике војнополитичког врха, било је предвиђено и за смештај око 5.000 људи у ратним условима. Дуж ходника нижу се бројне просторије: краљев апартман, кабинет, сале, спаваоница за гарду, капела Светог Андреја Првозваног. Овај подземни храм, посвећен заштитнику дома Карађорђевића, једини је део тајног града који је био у функцији до 1943. године. Богослужења у храму обављао је један белоруски протојереј, који је с неколико свештеника и монаха, бежећи од бољшевичке власти у Русији, уточиште нашао у овом делу Србије. Ту је остао до краја живота.

У другом делу комплекса налази се одаја с три краљевске чесме. Оне су у првој фази обнове здања рестауриране, а на ручке у виду орловских глава стављена је позлата. Подземни комплекс поседује сопствено извориште чисте планинске воде и бунар. Две трећине комплекса реконструисане су током протеклих година, у две фазе. Константна температура ваздуха, од 14 до 16 степени, погодна је да се ту оформе вински подруми, што је, иначе, наредни корак општинске управе Малог Зворника.

– Држава нам је много помогла – каже председник општине Зоран Јевтић. – Само у другу фазу радова уложила је 25 милиона, док је општина из својих средстава издвојила два милиона динара. Очекујемо нову финансијску подршку из буџета Републике Србије да бисмо уредили простор за винарије и друге садржаје интересантне за туристе. У плану су и радови на изради иконостаса и живописања у капели Светог Андреја Првозваног.

У Малом Зворнику верују да је њихов камен темељац развоја управо „Камена девојка”. Сматра се да је она упоришна тачка за замајац туристичке понуде општине. Зато је, после седам година, поново основана Туристичка организација Малог Зворника. Уз подземни град прилику да буду још видљивији имаће и археолошко налазиште Орловине, где су у току ископавања утврђеног насеља из шестог века, из времена владавине цара Јустинијана, за које стручњаци верују да је територијално било веће од данашњег Малог Зворника. Са административним центром и епископским седиштем, овај локалитет је, после Царичиног града, други по важности на подручју Србије. Ради што убедљивије туристичке понуде Малог Зворника, ради се и на обнови плаже „зворничког мора”, језера у дужини од 25 километара, омиљене дестинације домаћих туриста и риболоваца из читавог света.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.