Недеља, 15.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

У протеклој години умрлo скоро 21.000 људи више него 2020.

Само је у два летња месеца, јулу и августу, број преминулих био мањи у односу на годину пре, да би у септембру поново дошло до скока у броју преминулих, када је умрло 2.909 људи више
Пораст броја становника бележе само Београд и регион Јужне и источне Србије (Фото: Бета/Д. Гојић)

У Србији је током протекле године преминуо чак 135.901 човек, а у матичне књиге умрлих уписана је скоро 21.000 људи више него 2020. године, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, који упозоравају да је број умрлих увелико дупло већи од броја рођених. Витална статистика је још више обесхрабрујућа када се упореди са 2019. годином, јер се долази до поражавајућег закључка да је лане умрло чак 30.000 људи више него у години када је вирус корона у кинеском граду Вухану узео карту за пут око света. И док демографи упозоравају да је прошле године преминуло највише људи од Другог светског рата, да бисмо разумели све размере кризе изазване короном, треба подсетити да је пре 2020. године годишње у просеку умирало између 100.000 и 106.000 људи, а рађало се између 70.000 и 75.000 беба.

У готово свим месецима протекле године број умрлих увелико премашује број преминулих током 2020. године – у јануару је преминуло 1.711 људи више него у истом месецу 2020. године, у фебруару су умрле 1.044 особе више, у марту се бележе чак 4.763 преминула више, у априлу су умрла 4.034 човека више него у истом месецу 2020. године, у мају се бележе 1.923 смртна случаја више, док су у јуну преминуле 773 особе више него у шестом месецу 2020. Само је у два летња месеца – јулу и августу – број преминулих био мањи него 2020. године, да би у септембру поново дошло до скока у броју преминулих, када је умро 2.909 људи више него у деветом месецу 2020. Статистика бележи да је у октобру преминуло чак 6.313 људи више него у истом месецу 2020. године, док је у новембру умрло 4.276 људи више.

У свим регионима Србије забележен је већи број преминулих у односу на 2020. годину, а највећа смртност евидентирана је у Шумадији и западној Србији, где је умрло чак 8.687 људи више. У Војводини је преминуло 4.817 особа више него 2020. године, у Београду је број преминулих већи за 4.687 особа, док је у региону Јужне и источне Србије број умрлих већи за 2.756 особа.

Иако званични подаци Министарства здравља говоре да је у претходној години од вируса корона преминуло 9.457 особа, у 2021. години дошло је и до великог повећања умрлих од других узрока смрти, што се донекле посредно може довести у везу с дугим трајањем пандемије, евидентном пренапрегнутошћу здравственог система, хроничним умором и исцрпљеношћу здравствених радника, приоритетним збрињавањем ковид пацијената, али и врло неповољном старосном структуром укупног становништва Србије. Многе установе претваране су у ковид болнице, многим нековид пацијентима биле су померане операције, рехабилитације, терапије и дијагностички прегледи, а бројне особе су избегавале одлазак у болницу због страха од заразе.

И док витални графикони бележе вртоглав пораст смртности, број новорођених беба стагнира и готово је на истом нивоу као прошле године, односно дискретно повећан за 0,6 одсто. Статистика бележи да су током претходне године рођене 61.693 бебе, односно 369 више него 2020. године. Пораст броја становника бележе само Београд, у коме је рођено 1.109 беба више него 2020. и регион Јужне и источне Србије, где је на свет дошло 39 новорођенчади више него 2020. године. У Војводини је рођено 113 беба мање, док је региону Шумадије и западне Србије рођено чак 666 беба мање него 2020. године.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Potrebna ozbiljna nezavisna analiza
Prošle godine je puno naroda imunizovano. Da li je dovoljno ispitano dugoročno dejstvo vakcina, s obzirom da je slična statistika i u drugim visoko imunizovanim zemljama?
Бобан
Процене су да је само у Америци умрло између 50 и 70 хиљада од последица вакцинације. А број људи урушеног здравља којима је (био) потребан медицински третман се приближава 2 милиона. Дугорочне последице су непознате, поготово подложност на заразне болести због ослабљеног имунитета.
Слободан
Маске, мере, премали број болница, велика удаљеност домова здравља су криве за прерану смрт толиког неуобичајеног броја људи на толику популацију. Пустите људе рођене у држави Србији да буду на власти уместо ових рођених у држави Југославији. Довољно су зрели без обзира што су малолетни.
Џо
Људи умирали од рака јер нису имали терапије због корисне,умирали срчани болесници,дијабетичари..... Само због панике од короне,нису могли да се лече због короне. Е то је било по плану да се људи не лече и тако ће мо смањити популацију....... а корона ће бити разлог и неодговори људи.
Статистиканашадика...
Чему мешање баба и жаба? Узмите виталну статистику за десетогодишњи период, на пример 2001-2011, па онда упоредите са перидом 2011-2021. И видећете, највероватније, да су десетогодишњи просеци броја умрлих за годину дана приближно исти, односно да разлике нису статистички значајне. Ако пак, корона буде потрајала још 8 година, онда би требало поново упоредити десетогодишње просеке.
Пандемовић
Значи на једног умрог од пошасти умрла су три човека у вишку од просека до почетка пошасти, било би логично да о овоме институт за јавно здравље направи неки научни рад који барата чињеничним разлозима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.