Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Приватни пензиони фондови нису испунили очекивања

Као главну замерку Фискални савет наводи то што досадашња инвестициона политика, која се доминантно ослања на државне обвезнице, није у стању да штедишама пружи задовољавајуће стопе приноса
(Фото Н. Марјановић)

Приватни пензијски фондови који у Србији постоје 15 година нису испунили реформска очекивања, оцењује се у анализи Фискалног савета о досадашњем раду ових фондова у нашој земљи уведених како би се обезбедили додатни приходи у старости, као додатак државном систему који остаје главни извор пензијских прихода.

Као главну замерку Фискални савет наводи то што досадашња инвестициона политика, која се доминантно ослања на државне обвезнице, није у стању да штедишама пружи задовољавајуће стопе приноса који су у претходне две године били негативни у реалном износу, 2020. године минус 0,3 одсто и 2021. минус 6,1 одсто.

Указује и да упркос издашним и ексклузивним пореским олакшицама, пензијски фондови нису успели да се пробију на тржишту рада, што показују подаци да мање од 10 одсто радника има отворене рачуне, док свега три одсто иоле редовно штеди у пензијским фондовима, пренео је Танјуг.

Да би ови фондови и добровољно пензијско осигурање у Србији функционисали боље, више људи штедело у њима, а стопе приноса биле веће, Фискални савет, на основу међународних искустава у овој области, препоручује неколико измена.

Прва је да се укине лимит да само 10 одсто имовине сме бити инвестирано у иностранству, затим да се омогуће гаранције позитивних номиналних приноса фондовима који желе да искључиво инвестирају у државне обвезнице, уз вишеструко смањење накнада које наплаћују од штедиша.

Фискални савет, такође, сматра да би постојеће регресивне и издашне пореске олакшице требало заменити скромнијим и прогресивнијим директним буџетским субвенцијама.

Када је реч о суштинском проширењу покривености пензијском штедњом, то захтева, како је наведено, корениту промену постојећег система и активну интервенцију државе ка отклањању иманентних недостатака тржишта приватних пензијских фондова.

Бољитак би, сматрају у Фискалном савету, донео и тендерски одабир приватне инвестиционе компаније која би пензијску штедњу пасивно инвестирала на међународне берзе, како би се постизали оптимални приноси за штедише, са минималним трошковима.

Инвестиционе портфеље би, почев од 10 година пре пензионе доби, прогресивно требало пребацивати у државне обвезнице да би се избегао ризик губитка уштеђевине услед волатилности берзи, а део средстава би се пасивно инвестирао у Београдску берзу и државне обвезнице.

Тиме би се стимулисао развој домаћих тржишта капитала, наводи се у препорукама Фискалног савета.

Учешће запослених, према препорукама Фискалног савета, би било добровољно, док би држава нови систем могла да подржи потенцијалним гаранцијама поврата уложених средстава и аутоматским пријављивањем радника.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

popchulle
Kao prvo, da bi mogao da štediš, moraš imati višak para. I drugo, morale bi postojati državne garancije i kontrole kao zaštita od potencijalnog bankrota privatnih penzijskih fondova. U sadašnjoj situaciji visoke stope inflacije u celom svetu, niskih kamata na štednju i čak negativne kamate na devinu štednju teško je očekivati prinos na uloženi novac. Dobro je i ako je gubitak minimalan.
popchulle
Земунац@ Koja država daje garancije privatnim penzijskim fondovima? Pa, ona država koja želi da osnaži tek uvedene privatne penzijske fondove. Kao što je npr. dala garancije na devizne štedne uloge. Znate zbog čega: zbog lošeg iskustva sa tzv. starom deviznom štednjom. U protivnom, privatni penzijski fondovi se u Srbiji nikad neće ukoreniti. Samo komentarišem. Meni je to potpuno nevažno.
Земунац
Покажите ми земљу у којој је држава гарант приватног пензијског фонда? Фонд банкротира оду вам и све паре које сте уложили и будете социјални случај. Тако је свуда.
Бата
Искуство распада државе, хиперинфлације, разобличења свих светских и домаћих институција као лажних и инструментализованих, код мене, а верујем и код многих других, произвело је да се на помен пензије, дугорочног планирања, институција, само кисело насмејем и увек имам на уму и неки "план Б" - свест да ћу у неком тренутку морати да се сам побринем о себи.
Zoran
Neka meni moje dobre,stare slamarice.
miki
Ok, i sta je savet za obicne gradjane - da li da nastavimo sa uplatama ili da batalimo sve i stedimo u slamarici? Hvala
Бранислав Станојловић
Овде у Уједињеном Краљевству не могу да се пожалим. Наравно послодавци доприносе бар 3/4. И Лондонски Универзитет и Здравство су ОК.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.