Повећане залихе гаса у „Банатском двору”

Изузетно ниске спољне температуре, полупразна европска складишта, могућ прекид испоруке руског гаса преко Украјине, озбиљно доводе у питање снабдевање плавим енергентом већину потрошача у Европи, који уочи почетка зимске сезоне нису желели да зависе од руског гаса рачунајући на неки други. Пошто тог другог, како ствари стоје нема, а Брисел и Вашингтон су зацртали да гасоводом „Северни ток два” од Русије према Немачкој гас неће потећи без обзира на овако тешке околности питање је како ће се извући из кризе. И има ли уопште више простора и разлога сумњати у потенцијал гасног руског гиганта „Гаспром” с којим оне земље које су потписале дугорочне уговоре на време немају ових дана проблема.

Они који су веровали обећањима Америке да ће бити довољно течног природног гаса или Норвешкој, да ако зафали ето ње, изгледа да нису играли на праву карту. Норвешка је недавно одбила да надомести недостајуће количине. Норвешки премијер Јонас Гар Сторе је током недавне посете Немачкој изјавио: „Колико ја знам, производња се тренутно одвија пуним капацитетом. Ако не буде испорука из Русије, ми не можемо попунити празнину.”

Дакле, ко ће да попуни недостајуће количине гаса?

Захваљујући гасоводу „Турски ток” којим Србије добија гас из Русије преко Турске и Бугарске, а не више само преко Украјине, потрошачи у нашој земљи зиму, до сада нису осетили.

– Србија нема проблема у снабдевању гасом и има довољно количина за све потрошаче. У међувремену је „Србијагас” успео да повећа залихе у свом складишту „Банатски двор”, тако да може да се рачуна и с тим количинама у случају неких озбиљнијих поремећаја у дотоку гаса из Турске и Бугарске, мада се на то не помишља – потврђено је за „Политику” из овог јавног предузећа.

Крајем децембра и током овог месеца утиснуте су нове количине, уместо претходно потрошеног гаса. Уговорене количине с „Гаспромом” стижу редовно по старој цени, али ни привреда ни топлане нису имали било каквих проблема у раду. Једини проблем су могли да буду мањи кварови на домаћој мрежи, наглашавају из „Србијагаса”.

 Према саопштењу „Гаспром експорта”, укупно 34,8 милијарди кубних метара гаса транспортовано је у Турску и Европу за две године гасоводом „Турски ток”, пуштеним у рад 8. јануара 2020, пише „Дејли сабах”

Они не очекују било каква непријатна изненађења ни у наредном периоду, поготово што постоје додатне количине у „Банатском двору” кад их мало ко у Европи има. У овом складишту се и даље праве залихе и уколико би дошло до неког краћег прекида у снабдевању оне би могле да покрију потрошњу а да нема прекида и да потрошачи то не осете.

Због велике потрошње иде се и на додатни увоз, али проблема за сада нема.

Да је Србија, међутим, из било ког разлога посустала у градњи гасовода „Турског тока”, будући да је било много притисака, и остала зависна само од једног јединог правца снабдевања преко Украјине питање је да ли би данас имала гаса, или би делила судбину оних који инсистирају да не треба да се зависи само од руског гаса и да треба дати шансу и трећима. Само никако да кажу ко су ти трећи који имају довољно гаса као Русија. Ова земља иначе повећава испоруке гаса Турској, потврдили су из „Гаспром експорта”, подружници руског „Гаспрома”, преноси портал „Каспијен њуз”.

Према саопштењу „Гаспром експорта”, укупно 34,8 милијарди кубних метара гаса транспортовано је у Турску и Европу за две године гасоводом „Турски ток”, пуштеним у рад 8. јануара 2020, пише „Дејли сабах”. Залихе природног гаса у европским подземним складиштима гаса су на најнижем нивоу током дугорочног периода праћења и повлачења. И већ су изнад половине количине утиснуте прошле године, саопштено је из „Гаспрома”. Према подацима „Гас инфраструктуре Европе”, 15. јануара укупна испуњеност европских складишта опала је на 50,88 одсто, што је скоро 18 милијарди кубних метара мање него прошле године.

Америчке испоруке вероватно нису довољне. Леонхард Бирнбаум, шеф енергетског дива у интервјуу за „Ханделсблат” каже да САД не могу да компензују гас из Русије.