Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби из Федерације БиХ позвани да заштите дедовину

Процес усклађивања имовинских података обавља се недовољно транспарентно, позиви за полагање права на имовину се не шаљу лично, због чега Срби у расејању и избеглиштву губе своје поседе јер нису на време обавештени
На јучерашњој конференцији представљен је и портал „Српска земља“ (Фото: А. Васиљевић)

Око 400.000 Срба расељених с територије Федерације Босне и Херцеговине може остати без њива и кућа уколико до њих не допре информација о тамошњем актуелном усклађивању земљишних књига и катастарских података са стварном ситуацијом на терену. И не јаве се у предвиђеном року да положе право на своју очевину и дедовину. На ову чињеницу јуче је упозорено на конференцији за медије у Београду на којој су и представљене досадашње и будуће активности заштите имовинских и других права Срба у Федерацији БиХ, које заједнички спроводе институције Републике Србије и Републике Српске.

Поједностављено објашњење овог процеса је да Федерација БиХ већ неко време хармонизује поменуте имовинске податке како би успоставила јединствену евиденцију некретнина и права која се полажу на њих у дигиталној форми, која ће бити доступна и путем интернета. На том простору много је општина у којима не постоје земљишне књиге јер су уништене у рату, нестале су или имају више различитих евиденција истих непокретности насталих у различитом времену. Зато се на нивоу сваке општине сада праве јединствене дигиталне базе, па би особе које су расељене са своје дедовине требало да се јаве и, у одређеном временском року, положе право на непокретности за које сматрају да им припадају. Проблем је, међутим, што им федералне општине не шаљу позиве на нове адресе на којима живе у Србији или у свету. Већ се позив за пријаву права на непокретности појединачно за сваку катастарску општину у различито време објављује у „Службеном листу Федерације БиХ” и неколико федералних дневних новина. А сва та гласила тешко су доступна избеглим и расељеним и не допиру до њих. Због тога се већ догађало да се власници или њихови наследници не јаве општинском органу, па су у многим случајевима онда као власници напуштених кућа и њива уписани држава, ентитет, кантон, општина или особа која је после рата неовлашћено почела да користи српску имовину. Ови подаци изнети су на сајту Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије и јуче су предочени на конференцији за медије.

На то је упозорио и Арно Гујон, в. д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова, која је један од учесника кампање којом се настоји обратити пажња избеглих на овај проблем.

– Апелујем на Србе у свету и земљи да провере да ли имовина предака и даље слови на име њихове породице. Ми ћемо наставити да се боримо за српску земљу. Управа је на себе преузела информисање јер се поменути процес, нажалост, недовољно транспарентно обавља на територији БиХ, а позиви за полагање права на имовину се не шаљу лично. Срби у расејању и избеглиштву губе своју имовину само зато што нису на време обавештени. За два месеца откако смо покренули кампању на подизању видљивости овог проблема формирано је 78 одсто нових предмета у односу на ранији период – истакао је Гујон.

Ђорђе Радановић, координатор рада канцеларија за правну помоћ Републике Српске и председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, документовао је пример породице Дамјановић, која је пола века била власник 100 ари шуме у општини Илијаш, при сарајевском кантону. Нису видели објаву у „Службеном гласнику” о такозваној хармонизацији података и њихова дедовина убрзо је уписана као власништво општине Илијаш.

– Тај њихов хектар вреди минимум 20.000 евра, а много је оваквих примера. Битно је да до свих у Републици Србији и расејању допре информација да, ако виде да је дошло до овакве злоупотребе, могу поднети захтев да се измени неисправан упис. Или да покрену поступак за оставинску расправу јер је од око 400.000 избеглих Срба можда и половина преминула, а многи оставински процеси нису иницирани. На сајту „Српска земља” имају све информације и обрасце потребне да заштите имовину. Пре рата у власништву Срба је забележено 32,4 одсто земље у Федерацији БиХ. У питању је српска земља која је величине као два и по Београда, или можемо рећи да се ради о пространству нешто мало мањем од Косова и Метохије – упозорио је Радановић.

У више од 60 општина у Федерацији БиХ, од укупно 79, Срби немају никаквог представника и неће им бити јављено да положе право на своју имовину, упозорио је Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције. Ово је, нагласио је, други пут да се на овакав начин узима српска земља, јер је и 1997. године на истом простору почела слична борба за имовину. Трајала је, каже, четири године, а ова ће и дуже.

– Говоримо о систему који још признаје беговске тапије. Све ћемо учинити да помогнемо, али дедовину морате заштитити сами и појединачно отићи у општине у БиХ да положите право на њу. Заштитите корене да би вам деца знала ко су и одакле су – апеловао је Цуцић на Србе расељене из федерације.

Јуче је званично и отворена канцеларија за правну помоћ у Улици Гаврила Принципа 16 у Београду и на њена врата могу покуцати сви Срби који желе да положе право на своје куће и имања у Федерацији БиХ, а шест таквих канцеларија Влада Републике Српске већ је отворила на својој територији. На крају је представљен и портал намењен правној помоћи у овој области, под називом „Српска земља”, који је пројектно подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

После излагања потписан је споразум о сарадњи у области заштите имовинских права између Комесаријата за избеглице Републике Србије и Одбора за заштиту права Срба из Федерације БиХ.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.