Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Банкари очекују инфлацију од 3,5 до 4,5 одсто на крају године

ММФ упозорава да ће раст камaта у САД угрозити земље које имају дуг у доларима, а Србија више није међу њима
(Фото А. Васиљевић)

Инфлација ће нам „назидати” цене и у овој години, показују анкете, односно њен балон неће се тако брзо „издувати”. Према резултатима анкете агенције „Ипсос” из децембра 2021, краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора настављају да се крећу у границама инфлационог циља Народне банке Србије (НБС) три плус, минус 1,5 одсто. Представници финансијског сектора, односно банкари, очекују да ће инфлација у децембру 2022. бити на нивоу од 4,5 одсто.

Према резултатима анкете агенције „Блумберг” из јануара ове године, инфлациона очекивања финансијског сектора за годину дана унапред нижа су и износе 3,5 одсто. Инфлациона очекивања привредника, према резултатима анкете агенције „Ипсос”, у децембру су повећана на шест одсто, што се у великој мери може довести у везу са енергетском кризом и неизвесношћу када је реч о ценама електричне енергије у време спровођења анкете. Такође, виша инфлациона очекивања привредника највероватније су последица и ценовних притисака и по питању цена осталих инпута у производњи, и по питању цена сопствених готових производа и услуга, наводе из НБС.

Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она су и код финансијског сектора и код привреде усидрена у границама инфлационог циља и крећу се у распону од три до четири одсто. Овакви резултати анкете указују на то да и финансијски сектор и привреда актуелну вишу инфлацију доживљавају као привремену, што је уједно и оцена Народне банке Србије, као и већине водећих централних банака у свету.

„Усидреност инфлационих очекивања, у чијој се основи налази стабилност девизног курса, доприноси повећању ефикасности монетарне политике у одржавању ниске, стабилне и предвидиве инфлације у средњем року, што је један од неопходних предуслова одрживог привредног раста”, напомињу из НБС.

Инфлациона очекивања посматрају се и у контексту повећања камата што се још није догодило, али се најављује. Први су са најавом изашле америчке федералне резерве по којима ће се камате повећати чак четири пута ове године. То, међутим, није наишло на одобравање у делу међународних финансијских институција.

Генерална директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева, изјавила је да би повећање каматних стопа Федералних резерви (ФЕД) могло да буде „хладан туш” за ионако слаб економски опоравак одређених земаља.

Она је упозорила да би подизање референтне камате у САД-у могло да има знатне последице на земље са вишим нивоом дуга деноминованог у доларима.

Георгијева је рекла да је стога „изузетно важно” да ФЕД јасно изложи планове своје политике како би се спречила изненађења. Подизање америчке кључне камате могло би земљама да учини скупљим сервисирање дуга деноминованог у доларима.

Тај проблем ће Србију много мање да погоди него што је то био случај раније. Почетком године министар финансија Синиша Мали казао је да је удео доларских обвезница и доларских кредита знатно смањен. У 2016. њихово учешће износило је 34 одсто, а сада је тај проценат опао на само 10,3 одсто.

„Врло пажљиво управљамо нашим јавним дугом, јер то нам је један веома важан аспект јавних финансија. У 2021. смо имали удео јавног дуга испод 58 одсто бруто друштвеног производа”, навео је Мали.

Георгијева је додала да је порука ММФ-а земљама са високим нивоом доларског дуга да дејствују одмах.

„Ако можете да продужите рокове отплате, учините то. Ако имате валутне неусклађености, сада је тренутак да их решавате”, поручила је шефица ММФ-а.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, напоменуо је да је само питање тренутка када ће водеће финансијске институције да повећају камате.

„У почетку раста инфлације, када су њен узрочник биле растуће цене енергената, чинило се да је у питању инфлација трошкова. Сада пак када се већ месецима не смирује чини се да је реч о инфлацији тражње и због тога ће новац поскупети. Питање је само кад”, казао је Грубишић.


 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos
Sto znaci u praksi i u konacnom proizvodu tri puta vise. Vidimo i da plate prate inflaciju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.