Банкари очекују инфлацију од 3,5 до 4,5 одсто на крају године

Инфлација ће нам „назидати” цене и у овој години, показују анкете, односно њен балон неће се тако брзо „издувати”. Према резултатима анкете агенције „Ипсос” из децембра 2021, краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора настављају да се крећу у границама инфлационог циља Народне банке Србије (НБС) три плус, минус 1,5 одсто. Представници финансијског сектора, односно банкари, очекују да ће инфлација у децембру 2022. бити на нивоу од 4,5 одсто.

Према резултатима анкете агенције „Блумберг” из јануара ове године, инфлациона очекивања финансијског сектора за годину дана унапред нижа су и износе 3,5 одсто. Инфлациона очекивања привредника, према резултатима анкете агенције „Ипсос”, у децембру су повећана на шест одсто, што се у великој мери може довести у везу са енергетском кризом и неизвесношћу када је реч о ценама електричне енергије у време спровођења анкете. Такође, виша инфлациона очекивања привредника највероватније су последица и ценовних притисака и по питању цена осталих инпута у производњи, и по питању цена сопствених готових производа и услуга, наводе из НБС.

Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она су и код финансијског сектора и код привреде усидрена у границама инфлационог циља и крећу се у распону од три до четири одсто. Овакви резултати анкете указују на то да и финансијски сектор и привреда актуелну вишу инфлацију доживљавају као привремену, што је уједно и оцена Народне банке Србије, као и већине водећих централних банака у свету.

„Усидреност инфлационих очекивања, у чијој се основи налази стабилност девизног курса, доприноси повећању ефикасности монетарне политике у одржавању ниске, стабилне и предвидиве инфлације у средњем року, што је један од неопходних предуслова одрживог привредног раста”, напомињу из НБС.

Инфлациона очекивања посматрају се и у контексту повећања камата што се још није догодило, али се најављује. Први су са најавом изашле америчке федералне резерве по којима ће се камате повећати чак четири пута ове године. То, међутим, није наишло на одобравање у делу међународних финансијских институција.

Генерална директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева, изјавила је да би повећање каматних стопа Федералних резерви (ФЕД) могло да буде „хладан туш” за ионако слаб економски опоравак одређених земаља.

Она је упозорила да би подизање референтне камате у САД-у могло да има знатне последице на земље са вишим нивоом дуга деноминованог у доларима.

Георгијева је рекла да је стога „изузетно важно” да ФЕД јасно изложи планове своје политике како би се спречила изненађења. Подизање америчке кључне камате могло би земљама да учини скупљим сервисирање дуга деноминованог у доларима.

Тај проблем ће Србију много мање да погоди него што је то био случај раније. Почетком године министар финансија Синиша Мали казао је да је удео доларских обвезница и доларских кредита знатно смањен. У 2016. њихово учешће износило је 34 одсто, а сада је тај проценат опао на само 10,3 одсто.

„Врло пажљиво управљамо нашим јавним дугом, јер то нам је један веома важан аспект јавних финансија. У 2021. смо имали удео јавног дуга испод 58 одсто бруто друштвеног производа”, навео је Мали.

Георгијева је додала да је порука ММФ-а земљама са високим нивоом доларског дуга да дејствују одмах.

„Ако можете да продужите рокове отплате, учините то. Ако имате валутне неусклађености, сада је тренутак да их решавате”, поручила је шефица ММФ-а.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, напоменуо је да је само питање тренутка када ће водеће финансијске институције да повећају камате.

„У почетку раста инфлације, када су њен узрочник биле растуће цене енергената, чинило се да је у питању инфлација трошкова. Сада пак када се већ месецима не смирује чини се да је реч о инфлацији тражње и због тога ће новац поскупети. Питање је само кад”, казао је Грубишић.