Воће јача имунитет

Протеклих недеља прошли смо кроз серију слава, прослава, дочека, Божића… Да ли у ово време обиља заборављамо на воће и његове здравствене ефекте? Неки вероватно да, али није само то у питању. У следећим одговорима многи ће пронаћи своје разлоге и оправдања за то што им воће није увек на трпези.

„Кад уживам за трпезом, фокус је на некој другој храни, а не на воћу”: домаћа супа, сарма, печење или велике количине меса са роштиља, пуњена паприка, свадбарски купус, пребранац, руска салата и гомила других сличних јела, колачи, торте, штрудле са маком, мезетлуци свих врста, вино, пиво, сокови, жестина… Кад та сезона прође и вратимо се на „фабричка подешавања” наравно да ћемо јести воће.

„Ово је све преукусно, али”: капацитет желуца је други разлог. Можемо ми и да се преједамо, али то није решење. Тада варење постаје отежано, а у процесу могу да настану и болови, па смо се бадава „мучили”. Јести воће после обилног оброка је лоша идеја, јер се воће обично брже вари него празничне ђаконије, па могу да настану проблеми са варењем.

„Ма какво воће, то не треба јести, то је шећер”: ово кажу они који слепо верују у неке ФАД дијеталне догме које су ставиле све угљене хидрате на стуб срама. Није сваки шећер исти и воће свакако није само шећер. Воће треба јести, уместо да се цеди, јер у њему има поред обиља витамина и минерала, дијетних влакана, пектина и других фитонутријената који имају благотворан ефекат на варење и на здравље уопште.

„Ко ће још да гули поморанџу кад имам толико друге хране испред себе”: најгоре је бити лењ. У ово зимско време сезона је цитрусног воћа које обилује витамином Це. Лимун је никада јефтинији, лимунаду можете направити за мање од пола минута, а отприлике вам толико треба и поморанџу да огулите. Немојте аутоматски посезати за прашкастим напицима са витаминима, јер су то производи са индустријски добијеним витаминима, који немају исту апсорпцију као витамини и минерали из воћа.

„Пијем суплементе, не треба ми воће”: ако је то ваш избор, онда у реду, али знајте да се одричете оног највреднијег: природне структуре богате влакнима. Они јефтинији суплементи обично делују тако што брзо подигну ниво витамина после конзумирања, док они скупљи имају одложено отпуштање што је свакако боље. Природа је увек најбоља, а у време грипа и ковида суплемантација свакако може да помогне.

Ако приметите да су вам десни осетљиве, само се присетите кад сте последњи пут појели неку воћку. Схватићете да је узрок проблема, на пример, недовољан унос витамина Це у ово време или његова недовољна апсорпција.

Први симптоми недостатка витамина и минерала у организму су: малаксалост, летаргија, као и пад имунитета нарочито на вирусне и бактеријске инфекције карактеристичне за овај зимски период. Овде најчешће постоји недостатак витамина А, Це, Де и Е и неких минерала попут хрома, селена, цинка и магнезијума.

Зато, једите, али не заборавите на воће.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com