Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТФФ

„Келти” , „Страхиња Бановић” и „Мрак” награђени у Трсту

Румунски „Интрегалде” Раду Мунтеана освојио награду за најбољи филм у такмичарском програму дугометражног играног филма. Филму Душана Милића награда публике
Из филма „Интрегалде” Радуа Мунтеана (Фото: 33. ТФФ33.)

После једногодишње паузе у свом физичком одржавању услед пандемије вируса корона, овогодишње 33. издање филмског фестивала „Алпе-Адриа” у Трсту од 21. до 30. јануара своју егзистенцију пронашао је у хибридном облику (и физичко присуство и онлајн понуда) и као такав приредио је радости српским филмовима.

У главном такмичарском програму дугометражних играних филмова из европских земаља које обухватају територију између Алпа и Јадрана и простиру се на исток, учествовала су чак три српска филма: „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића, „Келти” Милице Томовић и „Мрак” Душана Милића, који је управо у Трсту имао своју светску премијеру.

Резултат њиховог учешћа је од синоћ и званично познат. Жири који је ове године радио у саставу: Дубравка Лакић (потписница ових редова – критичар, Србија), Едвинас Пукшта (филмски програмер, Литванија) и Емануела Мартини (критичар, Италија), своје специјалне награде доделили су Арсенијевићу и филму Томовићеве уз образложење да је у случају „Страхиње Бановића” реч о „изванредној хуманистичкој причи – која спаја једну од горућих тема Европе (избеглиштво) са љубављу епских размера – испричаној снажним синематичким језиком”, док је филм „Келти”  окарактерисан као „комплексно филмско дело које кроз породичну драму осликава и сву културолошку различитост”. Филму „Келти” припала је и награда жирија „Централно европске иницијативе”, док је филм Душана Милића „Мрак”,  у којем се осликава сва дубина страха и неизвесности живота у српским енклавама на КиМ, освојио ласкаву награду публике 33. Трст филмског фестивала.

У главном такмичарском програму Награду жирија за најбољи филм и новчани износ од шест хиљада евра освојио је румунски филм „Интрегалде” Радуа Мунтеана. Реч је о „непредвидивом филму у којем аутор мудро мења брзине водећи публику ка различитим жанровима и расположењима до изненађујућег одредишта истинског животног мира, спајајући професионалне глумце са незаборавним локалним аматерима и творећи свеукупно мајсторски посматрачки трилер о животној средини”. Овај филм Радуа Мунтеана који плени и хумором који извире из сваколике човекове хипокризије, светску премијеру имао је прошле године у Кану у оквиру паралелног програма „15 дана аутора”, а наћи ће се и пред српском публиком.

На 33. ТФФ у оквиру документарног такмичарског програма, у којем је победничку награду освојио хрватски филм „Творнице радницима” Срђана Ковачевића, са успехом је био приказан и „Музеј револуције” нашег аутора Срђана Кече. Филм Јанка Баљка „Журнал о Желимиру Жилнику” имао је своје место у тршћанском програму „Уметност и звук”...

У селекцији названој „Дивље руже: Жене филмски ствараоци у Европи”, фестивалски челници Фабрицио Гросоли и Николета Ромеро отворили су простор за редитељке из централне и источне Европе. У центру пажње ове године је била Грузија, односно филмско стваралаштво жена у овој земљи коју су раздирали грађански ратови и за коју се данас чини да се још враћа традицији предака истовремено гурајући напред ка филмској модерности. У овој фестивалској селекцији нашли су се грузијски играни и документарни филмови снимљени у последњих једанаест година. Кроз своје аутентичне ауторске гласове и стилове ови филмови приближили су гледаоцима читав спектар стваралаштва грузијских редитељки и тематских промишљања о стању и положају жена у Грузији...

Церемонија доделе награда одржана је синоћ, а до 30. јануара 33. ТФФ је са својим садржајем и даље на располагању тршћанској публици у фестивалским и биоскопским дворанама. Али, искључиво публици која има доказе о поседовању „супергрин паса”, што значи да су или вакцинисани са све три дозе у Италији одобрених вакцина или да имају доказ о прележаној болести. Сви остали: вакцинисани са две дозе или са вакцинама неодобреним у Италији или невакцинисани без обзира на тестове који доказују да нису заразни – улазак било где, па и у биоскоп, само могу да сањају. Са пандемијом се у наш живот уселила и сва могућа политичка некоректност, политикантство и мешетарство, а све оне бајке о слободи избора у демократском свету пале су у заборав...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.