„Келти” , „Страхиња Бановић” и „Мрак” награђени у Трсту

После једногодишње паузе у свом физичком одржавању услед пандемије вируса корона, овогодишње 33. издање филмског фестивала „Алпе-Адриа” у Трсту од 21. до 30. јануара своју егзистенцију пронашао је у хибридном облику (и физичко присуство и онлајн понуда) и као такав приредио је радости српским филмовима.

У главном такмичарском програму дугометражних играних филмова из европских земаља које обухватају територију између Алпа и Јадрана и простиру се на исток, учествовала су чак три српска филма: „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића, „Келти” Милице Томовић и „Мрак” Душана Милића, који је управо у Трсту имао своју светску премијеру.

Резултат њиховог учешћа је од синоћ и званично познат. Жири који је ове године радио у саставу: Дубравка Лакић (потписница ових редова – критичар, Србија), Едвинас Пукшта (филмски програмер, Литванија) и Емануела Мартини (критичар, Италија), своје специјалне награде доделили су Арсенијевићу и филму Томовићеве уз образложење да је у случају „Страхиње Бановића” реч о „изванредној хуманистичкој причи – која спаја једну од горућих тема Европе (избеглиштво) са љубављу епских размера – испричаној снажним синематичким језиком”, док је филм „Келти”  окарактерисан као „комплексно филмско дело које кроз породичну драму осликава и сву културолошку различитост”. Филму „Келти” припала је и награда жирија „Централно европске иницијативе”, док је филм Душана Милића „Мрак”,  у којем се осликава сва дубина страха и неизвесности живота у српским енклавама на КиМ, освојио ласкаву награду публике 33. Трст филмског фестивала.

У главном такмичарском програму Награду жирија за најбољи филм и новчани износ од шест хиљада евра освојио је румунски филм „Интрегалде” Радуа Мунтеана. Реч је о „непредвидивом филму у којем аутор мудро мења брзине водећи публику ка различитим жанровима и расположењима до изненађујућег одредишта истинског животног мира, спајајући професионалне глумце са незаборавним локалним аматерима и творећи свеукупно мајсторски посматрачки трилер о животној средини”. Овај филм Радуа Мунтеана који плени и хумором који извире из сваколике човекове хипокризије, светску премијеру имао је прошле године у Кану у оквиру паралелног програма „15 дана аутора”, а наћи ће се и пред српском публиком.

На 33. ТФФ у оквиру документарног такмичарског програма, у којем је победничку награду освојио хрватски филм „Творнице радницима” Срђана Ковачевића, са успехом је био приказан и „Музеј револуције” нашег аутора Срђана Кече. Филм Јанка Баљка „Журнал о Желимиру Жилнику” имао је своје место у тршћанском програму „Уметност и звук”...

У селекцији названој „Дивље руже: Жене филмски ствараоци у Европи”, фестивалски челници Фабрицио Гросоли и Николета Ромеро отворили су простор за редитељке из централне и источне Европе. У центру пажње ове године је била Грузија, односно филмско стваралаштво жена у овој земљи коју су раздирали грађански ратови и за коју се данас чини да се још враћа традицији предака истовремено гурајући напред ка филмској модерности. У овој фестивалској селекцији нашли су се грузијски играни и документарни филмови снимљени у последњих једанаест година. Кроз своје аутентичне ауторске гласове и стилове ови филмови приближили су гледаоцима читав спектар стваралаштва грузијских редитељки и тематских промишљања о стању и положају жена у Грузији...

Церемонија доделе награда одржана је синоћ, а до 30. јануара 33. ТФФ је са својим садржајем и даље на располагању тршћанској публици у фестивалским и биоскопским дворанама. Али, искључиво публици која има доказе о поседовању „супергрин паса”, што значи да су или вакцинисани са све три дозе у Италији одобрених вакцина или да имају доказ о прележаној болести. Сви остали: вакцинисани са две дозе или са вакцинама неодобреним у Италији или невакцинисани без обзира на тестове који доказују да нису заразни – улазак било где, па и у биоскоп, само могу да сањају. Са пандемијом се у наш живот уселила и сва могућа политичка некоректност, политикантство и мешетарство, а све оне бајке о слободи избора у демократском свету пале су у заборав...