Утицај Џонсонових журки на шкотску независност

Лондонска полиција укључује се у истрагу журки организованих у Даунинг стриту у протекле две године, након што је на листу кршења карантинских мера због организовања десетак скупова додата и забава поводом премијеровог рођендана у јуну 2020. године. Тада су такође била забрањена друштвена окупљања у затвореном простору. Кабинет Бориса Џонсона демантује да је 30 људи организовало рођенданску прославу и тврди да је десетак запослених на краткој паузи шефу однело торту и да су се убрзо након песмице „Данас нам је диван дан” вратили на радно место. Упоредо с полицијском истрагом, наставља се и истрага коју води виша државна службеница Су Греј, чији извештај, који би требало да буде обелодањен до краја седмице, многи доживљавају као кључни за даљу судбину Бориса Џонсона.

Британски премијер не сматра да је прекршио закон, али мисли да је у реду да полиција истражује наводе о низу прослава у Даунинг стриту 10. Полицијска истрага, по некима, битна је једино утолико што би могла да открије и да су се на неким од спорних окупљања забављали и сами шефови Метрополитен полиције. Саркастичан однос према улози органа реда и мира у афери говори довољно о неповерењу у државни систем, које се шири Острвом због „парти скандала”, који је дубоко погодио Британце „осуђене” од те исте власти на закључавање и изузетно репресивне ковид мере.

Неприлике у Даунинг стриту савршена су прилика за Џонсонове противнике. Британски премијер може да послужи као алиби и борцима за шкотску независност, иако је питање суверенитета Шкотске много дубље у односу на тренутну фрустрацију владајућим елитама. Неспорно је да ће актуелна епизода „донеси своје пиће и дођи у Даунинг стрит” послужити, макар краткорочно, сепаратистима у Шкотској да ојачају свој арсенал. Они показују прстом на власти у Лондону док говоре да могу бити бољи од тога у независној Шкотској, која ће људима обезбедити достојанство и омогућити да се власт позове на одговорност у сваком тренутку. Шкотска Зелена странка користи прилику да истакне како скандал у Лондону, тачније немогућност да се премијер смени по Уставу Уједињеног Краљевства, наглашава колапс државе и то колико вестминстерски политичари нису у контакту са својим заједницама. Независна Шкотска била би, тврде, другачија. Обезбедила би одговорност власти, више интегритета, демократски надзор.

Никола Стерџен, која води шкотску владу и владајући СНП, обећала је да ће грађанима обезбедити други референдум о независности до краја 2023. Прво изјашњавање о овој теми одбачено је 2014. године, када је 55 одсто гласача рекло да желе да остану у вишевековној заједници. Подршка суверенитету порасла је током брегзита на око 50 одсто, а сада се појављују процене да ће Џонсонове муке ојачати овај табор.

Међутим, дешавања у Лондону могла би да буду двосекли мач за Шкоте. Истина је да журке у Даунинг стриту могу дати ветар у леђа сепаратистима, али нису неутемељена мишљења, као ни струје које кажу да би то што је Џонсон непопуларан у Шкотској заправо могло да уништи сан о независности – ако он буде смењен или поднесе оставку. Тако би његов одлазак могао да претвори сан о независности у ноћну мору. Наиме, утицај његових скандала већи је у Енглеској, јер уздиже лабуристе. Ако он оде, сепаратисти практично не би имали у кога да упиру прстом. Тренутно је за шкотске Зелене и СНП Џонсон најкориснији ту где јесте – као пример онога што не желе. Али на дуге стазе ситуација се може преокренути и угрозити их ако од скандала профитирају лабуристи.

Како за „Ал Џазиру” рекоше аналитичари, ако Џонсон остане на функцији, то би могло да створи мишљење о неизбежности постављења лабуристичке владе на изборима 2024, а она би, пак, могла да заустави шкотску државност. Власти у Единбургу често указују на дугу владавину конзервативаца као један од разлога за инсистирање на суверенитету. Стога шкотске власти с великом пажњом прате дешавања у централи у Лондону.