Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уместо из сунца и ветра довољно струје из Бистрице

Ова реверзибилна хидроелектрана производила би вршну енергију за покривање максималне дневне потрошње, што је најскупља енергија
Значај РХЕ Бистрица огледа се у капацитету за складиштење енергије (Фото ЕПС)

Податак да ће потрошња електричне енергије у Србији до 2030. године порасти за 16,3 одсто, што одговара годишњем расту од 0,76 процената, коју је изнео Одбор за енергетику Српске академије наука у документу „Развој електроенергетике Републике Србије до 2050. године”, поново је отворио питање како обезбедити недостајуће количине струје, а да то није из увоза, поготово сада када цео свет кубури с мањковима.

Будући да смо свакодневно сведоци заговарања и лобирања за градњу соларних панеле и ветропаркова који се нису показали нимало сигурним у овим хладним данима, већ су ЕПС-у, ЕМС-у и свим грађанима Србије извукли додатни новац из џепа за куповину скупе струје, проблем би могао да буде решен градњом реверзибилне хидроелектране (РХЕ) „Бистрица”.

Иако ова идеја није нова, о њој се протеклих месеци није много говорило бар не толико колико о ветру и сунцу. Ово питање је утолико важније ако се зна да ће се међу изазовима са којима ће се српска енергетика убудуће сретати бити и високи трошкови градње постројења за складиштење енергије, услед већег ослањања на варијабилне обновљиве изворе енергије. Неопходни капацитет за складиштење могао би се једним делом обезбедити ослањањем на реверзибилне хидроелектране, дакле, домаћи извор, чиме се остварују знатне уштеде. Оне би могле покрити потребе недељног и сезонског складиштења, објашњавају за „Политику” из Електропривреде Србије.

Значај РХЕ „Бистрица” огледа се у капацитету за складиштење енергије, које омогућава балансирање система, производећи струју онда када је она најпотребнија. Због тога је и председник Александар Вучић нагласио да за Србију не постоји већи енергетски интерес од ове РХЕ. Њеном градњом (капацитета четири пута 175 мегавати) и коришћењем језера Увац, Кокин Брод и базена Клак, предвиђен је капацитет складиштења од 55 гигават-сати, а могуће је проширење до 310. Према најновијим проценама вредност инвестиције је 632 милиона евра. Реализацијом пројекта постојаће могућност да се из РХЕ „Бајина Башта” и РХЕ „Бистрица” добије складиште нето капацитета 520 гигават-сати.

Изградњом би се у великој мери оптимизовао рад капацитета ЕПС-а. У анализи се такође наводи да ће се уз пораст удела варијабилних обновљивих извора енергије наставити тренд осцилација дан унапред цена електричне енергије, што отвара могућност за профитабилну експлоатацију РХЕ „Бистрица”. Управо је све то и био разлог да ЕПС у децембру 2021. распише тендер за израду идејног пројекта и студије оправданости за изградњу реверзибилне хидроелектране „Бистрица”, чиме је покренута реализација пројекта старог 40 година. РХЕ би требало да има четири агрегата номиналне снаге 157,1 мегават и максималне снага пумпе 167,9 мегавати.

Из ЕПС-а наглашавају да су реверзибилне хидроелектране флексибилне. Раде на принципу пумпања воде из доње акумулације или реке у горњу акумулацију када је тражња за електричном енергијом мања, а производњом енергије коришћењем воде из горње акумулације када тражња расте. РХЕ производе вршну енергију за покривање максималне дневне потрошње, а то је најскупља енергија на тржишту. Затим се могу користити као складишта тако што се енергија користи за пумпање воде из доње у горњу акумулацију.

У досадашњим анализама српске електроенергетике подвлачи се значај пројекта РХЕ „Бистрица” за стабилност система, посебно имајући у виду тренутно изузетно високе трошкове градње батеријских капацитета за складиштење. Овакав флексибилан производни капацитет у условима интеграције неуправљивих обновљивих извора енергије из ветра и солара у целом региону југоисточне Европе доноси боље стратешко позиционирање српске електропривреде како у региону тако и шире. Прикључење РХЕ „Бистрица” на преносни систем Србије је уско повезано са градњом приоритетног преносног електроенергетског коридора од ширег европског значаја, Трансбалканског коридора за пренос струје.

Према степену завршености анализа и тренутно постојећој техничкој документацији, РХЕ „Бистрица” представља преферирану опцију у односу на градњу РХЕ „Ђердап три”. РХЕ „Бистрица”, поред сопствене акумулације има могућност да користи и додатни водни потенцијал из акумулација Увачког, Златарског и Радоињског језера и тако побољша коришћење каскаде дринско-лимских електрана, што је много већа предност у односну на РХЕ „Ђердап три”.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
I sta se ceka? Evro gubi vrednsot, a srbi drze preko 13 milijardi istog u stranim bankama? Ako kosta 600 milione evra hidrocentrala emitujte 60 miliona obveznica po 10e . Ko kupi obveznicu umesto kamate ima 10-20% popusta na struju i resen problem. Ili je bolje MMF da pitamo?
Ташоли
РХЕ Бистрица мора да буде приоритет бр. 1 за Србију. И да буде у власништву ЕПС-а па макар вд. и у будућности буде неки Грчић.
Dragan
Sva tri jezera: Sjeničko, Zlatarsko i Radojinjsko su uvačka jezera i HE Bistrica trenutno koristi vodu iz njih odnosno iz reke Uvac. Izgradnjom reverzibilne hidro elektrane koristila bi i vodu iz reke Lim.
Плавић
Право на електричну енергију (пробајте да живите без ње!), и права на питку воду и на грејање - МОРАЈУ се уврстити међу основна људска права, међународно заштитити (Србија нека покрене процес !!!), а код нас - унети гаранцију на њих у Устав ! Енергија и вода никако и никада не смеју коначно постати роба, бар не за грађанство ... "слободни и демократски" свет као и ЕУ (!) чине све да се то догоди. Због "лепих прича" о слободи избора, конкуренцији ... људи ће умирати јер неће моћи да их плате ...
Vukoje
B istrica je bila jedna od najlepsih manjih reka u tom kraju. Sada je potpuno devastirana malom hidrocentralom koju je napravio "neki privatnik". Unistenje Bistrice je verovatno prevelika cena za kolicinu enegrije koju proizvodi postojeca mini hidro centrala. U blizina je u mala hidrocentrala koju je vojska gradila za potrebe sklonista koje tu postoji, a i to je "privatizovano". Sada se najavljuje izgradnja jos jedne "privatne" reverzibilne hidrocentrale na Bistrici! Dokle?
Никола
Рх Бистрица користи воду из реке Лима

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.