Уместо из сунца и ветра довољно струје из Бистрице

Податак да ће потрошња електричне енергије у Србији до 2030. године порасти за 16,3 одсто, што одговара годишњем расту од 0,76 процената, коју је изнео Одбор за енергетику Српске академије наука у документу „Развој електроенергетике Републике Србије до 2050. године”, поново је отворио питање како обезбедити недостајуће количине струје, а да то није из увоза, поготово сада када цео свет кубури с мањковима.

Будући да смо свакодневно сведоци заговарања и лобирања за градњу соларних панеле и ветропаркова који се нису показали нимало сигурним у овим хладним данима, већ су ЕПС-у, ЕМС-у и свим грађанима Србије извукли додатни новац из џепа за куповину скупе струје, проблем би могао да буде решен градњом реверзибилне хидроелектране (РХЕ) „Бистрица”.

Иако ова идеја није нова, о њој се протеклих месеци није много говорило бар не толико колико о ветру и сунцу. Ово питање је утолико важније ако се зна да ће се међу изазовима са којима ће се српска енергетика убудуће сретати бити и високи трошкови градње постројења за складиштење енергије, услед већег ослањања на варијабилне обновљиве изворе енергије. Неопходни капацитет за складиштење могао би се једним делом обезбедити ослањањем на реверзибилне хидроелектране, дакле, домаћи извор, чиме се остварују знатне уштеде. Оне би могле покрити потребе недељног и сезонског складиштења, објашњавају за „Политику” из Електропривреде Србије.

Значај РХЕ „Бистрица” огледа се у капацитету за складиштење енергије, које омогућава балансирање система, производећи струју онда када је она најпотребнија. Због тога је и председник Александар Вучић нагласио да за Србију не постоји већи енергетски интерес од ове РХЕ. Њеном градњом (капацитета четири пута 175 мегавати) и коришћењем језера Увац, Кокин Брод и базена Клак, предвиђен је капацитет складиштења од 55 гигават-сати, а могуће је проширење до 310. Према најновијим проценама вредност инвестиције је 632 милиона евра. Реализацијом пројекта постојаће могућност да се из РХЕ „Бајина Башта” и РХЕ „Бистрица” добије складиште нето капацитета 520 гигават-сати.

Изградњом би се у великој мери оптимизовао рад капацитета ЕПС-а. У анализи се такође наводи да ће се уз пораст удела варијабилних обновљивих извора енергије наставити тренд осцилација дан унапред цена електричне енергије, што отвара могућност за профитабилну експлоатацију РХЕ „Бистрица”. Управо је све то и био разлог да ЕПС у децембру 2021. распише тендер за израду идејног пројекта и студије оправданости за изградњу реверзибилне хидроелектране „Бистрица”, чиме је покренута реализација пројекта старог 40 година. РХЕ би требало да има четири агрегата номиналне снаге 157,1 мегават и максималне снага пумпе 167,9 мегавати.

Из ЕПС-а наглашавају да су реверзибилне хидроелектране флексибилне. Раде на принципу пумпања воде из доње акумулације или реке у горњу акумулацију када је тражња за електричном енергијом мања, а производњом енергије коришћењем воде из горње акумулације када тражња расте. РХЕ производе вршну енергију за покривање максималне дневне потрошње, а то је најскупља енергија на тржишту. Затим се могу користити као складишта тако што се енергија користи за пумпање воде из доње у горњу акумулацију.

У досадашњим анализама српске електроенергетике подвлачи се значај пројекта РХЕ „Бистрица” за стабилност система, посебно имајући у виду тренутно изузетно високе трошкове градње батеријских капацитета за складиштење. Овакав флексибилан производни капацитет у условима интеграције неуправљивих обновљивих извора енергије из ветра и солара у целом региону југоисточне Европе доноси боље стратешко позиционирање српске електропривреде како у региону тако и шире. Прикључење РХЕ „Бистрица” на преносни систем Србије је уско повезано са градњом приоритетног преносног електроенергетског коридора од ширег европског значаја, Трансбалканског коридора за пренос струје.

Према степену завршености анализа и тренутно постојећој техничкој документацији, РХЕ „Бистрица” представља преферирану опцију у односу на градњу РХЕ „Ђердап три”. РХЕ „Бистрица”, поред сопствене акумулације има могућност да користи и додатни водни потенцијал из акумулација Увачког, Златарског и Радоињског језера и тако побољша коришћење каскаде дринско-лимских електрана, што је много већа предност у односну на РХЕ „Ђердап три”.