Грађани оценили правосуђе тројком, највише верују нотарима

Грађани Србије оцењују правосудни систем са просечном оценом три, а највише поверења имају у нотаре, показује Извештај о праћењу стања у правосуђу за 2021. годину.

Председница Комитета правника за људска права (ЈУКОМ) Катарина Голубовић изјавила је данас на представљању извештаја да су грађани највишу оцену дали јавним бележницима „јаку четворку”, а да су области приступ судовима, судска ефикасност, етика у судству и приступ кривичној правди добили оцену три, исту као и годину дана раније.

„Оно што је прошле године било добро јесте што је почела да функционише бесплатна правна помоћ”, рекла је Голубовићева, пренела је Бета.

Више од 4.000 грађана се током 2021. обратило општинама да им се одобри правна помоћ.

Када су у питању парнични поступци, више од 86 одсто грађана је добило бесплатну правну помоћ, док је такву помоћ добило чак 96 одсто грађана када је у питању кривица.

Голубовићева је, међутим, истакла да у општинама у просеку 1,5 човек пружа бесплатну правну помоћ, а да је неопходно да свака општина има минимум три запослена која ће радити на тим пословима.

Грађани Србије су, оцењујући рад судова, тужилаштва, адвоката, јавних бележника, јавних извршитеља и општина, највишу оцену дали јавним бележницима.

„Од петице их дели усклађеност радног времена са потребама грађана и усклађеност сложености њиховог посла са тарифом”, рекла је Голубовићева.

Додала је и да више од 60 одсто грађана смата да су адвокатске услуге неприступачне за већину грађана.

Информисање грађана о раду судова и тужилаштва је и даље на јако ниском нивоу и своди се на реактивно информисање, по захтевима за слободан приступ информацијама.

Голубовић је рекла да је Закон о слободном приступу информацијама у малој мери унапредио информисање грађана о раду правосудних органа.

Када је у питању судска ефикасност, Голубовићева је рекла да је епидемија утицала на благи пораст повреда суђења у разумном року, што значи да су суђења често одлагана.

Приступ кривичној правди је мало боље оцењен, јер су адвокати проценили да се права окривљених поштују боље у пракси, као и да су унапређена права жртава тако што добијају потврду да су поднели кривичну пријаву и обавештења о судском процесу.

Председник Управног одбора Центра за европске политике (ЦЕП) Срђан Мајсторовић изјавио је да је циљ овог извештаја да послужи као независни механизам праћења напретка у правосудним реформама посматрано из угла грађана и стварних услова за њихов приступ правди.

„Желели смо да истражимо и разумемо разлоге грађана за њихово ниско поверење у правосудни систем кроз истраживање појединачних искустава грађана у сусрету са правосуђем”, рекао је Мајсторовић.

Он је казао да је то изузетно значајно и у контексту недавно изгласаних измена Устава које се односе на „покушај јачања независности правосуђа”, истакавши да ће те измене имати жељени ефекат само ако њихова примена допринесе јачању поверења грађана у правосуђе.

„Развијање културе разумевања улоге и значаја судске власти за функционисање демократског друштва могуће је искључиво уколико се грађани у пракси у директном контакту увере у истинску независност судства”, нагласио је Мајсторовић.

Извештај је припремљен у оквиру пројекта „Отворена врата правосуђа” уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) у Србији, као резултат сарадње 12 организација цивилног друштва и струковних удружења.

Извештај представља резултате другог циклуса праћења стања у правосуђу, годину дана након објављивања полазног Извештаја о стању у правосуђу за 2020. годину.

Шенли Пинчоти, директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а у Србији, изјавила је да је у односу на полазни извештај направљен помак у одређеним областима, али да и даље постоји значајан простор за наставак јачања правосуђа и унапређење одговорности и транспарентности.