Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одобрен контроверзни редизајн Нотр Дама

Француска национална комисија за област културног наслеђа сложила се с плановима преуређења унутрашњости катедрале које је око стотину интелектуалаца ове земље јавно окарактерисало као кич
У току су радови на обнови чувене катедрале (Фото: EPA/Ian Langsdon)

Након што је појава вируса корона успорила процес обнове највољеније париске богомоље – катедрале Нотр Дам – ствари су се како је пандемија протицала полако померале с мртве тачке, а од краја прошле године у први план избила је дебата која се води о иновацијама које се тичу редизајна њене унутрашњости.

Наиме, како пише, између осталих, и „Артнет”, прашина се дигла након што је обелодањен предлог пројекта Париске диjeцезе, у чијој је надлежности ова велелепна и нажалост ватром 2019. оштећена грађевина. У њему је замишљено да се унутар ње инсталирају, поред већ постојећих уметничких дела из претходних епоха, и уметничка дела савременог стваралаштва, али и посебно осветљење „зарад штимунга”, уз одређене иновације по питању избора и распореда мобилијара и уобичајеног и устаљеног начина седења и броја исповедаоница.

Како је објашњено, упаривање готске архитектуре с модерним елементима, укључујући дијалог који би био успостављен између колекције дела старих мајстора и аутора, као што су, рецимо, Анселм Кифер или Луиз Буржоа, допринело би томе да сама катедрала постане пријемчивија савременом посетиоцу, туристи би имали више простора за кретање, док се у склопу промене начина осветљења још увек разматра идеја по којој би на зидовима истовремено могли да се пројектују пасажи из Библије на различитим језицима. О томе је посебно за „Њујорк тајмс” говорио Патрик Шoве, главни парох Нотр Дама, бранећи цео наум аргументом у прилог стварања „модерне визије литургијског простора”.

Око стотину француских интелектуалаца – међу њима академика, историчара уметности, стручњака који се баве културним наслеђем, архитеката, писаца и глумаца – огласило се потписаном петицијом под насловом „Оно што је ватра поштедела дијецеза жели да уништи”, објављеном и у угледном „Фигароу”, у којој су ове предлоге назвали „кичеризацијом” историјског здања, оптуживши Париску дијецезу за „злоупотребу пројекта рестаурације”. Како су оценили, „ове намере у потпуности изобличују унутрашњу декорацију и литургијски простор”, док је Дидије Рикнер, историчар уметности, новинар, оснивач онлајн магазина „La Tribune de l’Art” и један од потписника петиције, истакао да „дијецеза очито покушава да се модернизује, али да се мора поштовати сам споменик и замисао Виоле ле Дика”, који је заслужан за пређашњу рестаурацију Нотр Дама средином 19. века. Француски лист „Монд” објавио је и да је овај контроверзан предлог довео до оштрог сукоба унутар Католичке цркве у Француској, односно између „заговорника модерности и екуменизма с једне и чувара носталгичног конзервативизма с друге стране”.

Међутим, само неколико дана након што су се огласили критичари, Француска национална комисија за наслеђе и архитектуру, коју чини двадесет чланова, повољно се изјаснила о предлогу диjeцезе, мада је остала резерва по питању мобилијара и замене старих дрвених столица новим покретним клупама и њиховим распоредом.

Подсетимо, пре овога у јавности се прошле године расправљало и о томе на који ће начин бити обновљен познати витак торањ ове катедрале, чија је слика рушења у ватреној стихији можда и једна од најупечатљивијих од свих виђених током пожара који се у њој одиграо (први пут подигнут у 13. веку, због великих оштећења насталих у међувремену уклоњен крајем 18. века, а његову замену средином 19. века осмислио је поменути Виоле ле Дик). Објавом Емануела Макрона, француског председника, да ће то бити у духу деветнаестовековног оригиналног дизајна окончане су спекулације о томе да би нов торањ могао да буде изграђен у савременом стилу, а о чему је Макрон неко време претходно сам говорио, додајући да је склон таквој интервенцији.

Иначе, очекује се да ова катедрала, једна од најпознатијих на свету, чија је конструкција осигурана како би се радови даље несметано одвијали и која је пре пожара годишње привлачила 12 милиона посетилаца, осване у новом руху до 2024, када би требало да буде и отворена, таман на време за летње олимпијске игре, планиране за исту годину у главном граду Француске.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Срба Олуић
Декаденција и самоуништавање француског друштва се наставља, тако и да не чуди 'позив клера на нове односе са савременошћу', а у више региона ФР не престаје исламизација и деградација вредности, тако драге просветитељском духу. Макрон је само извођач анти-француских, читај анти-европских радова
Oktoberfest
SVE crkve u Francuskoj nakon revolucije (1789. - 1799.) i svrgavanja monarhije pripadaju FRANCUSKOJ DRŽAVI! O tome se u Srbiji izgleda ne sme ni pisati ni govoriti u srpskim medijima. Sme li Politika da objavi pitanje: kome pripadaju crkve koje SPC koristi u Francuskoj? Hvala na objavljivanju!
Демос Кратеин
Зашто је битно којем решењу је склон Макрон и зашто се он меша у то? Зар тоне би требали рестауратори и црква одлучити? Политичарима узимају у обзир хоће ли то бити интересантно медиокритети на који би требали посећивати Нотр Дам као Мулен руж.
qwe
@Демос Кратеин Izvestan profil licnosti zahteva da se o svemu ima misljenje, to misljenje javno iznosi te da se okruzenje natera da to misljenje prihvati. Tako je npr. Josif Visarionovic, propali monah, davao sebi za pravo da kritikuje Sostakovica i nacin na koji on komponuje.
Mustafa Aga
Vidi se da se radi o veoma poboznoj naciji kada od crkve prave savremeni muzej moderne umetnosti sa naglaskom na light show...Njima je najvaznije da privuko shto vishe posetilaca a o molitvi nashem Tvorcu, Uzvishenom Bogu...To je njima sporedno...
Дипломирани политиколог
Питање је само шта је горе- претварање цркве у музеј савремене уметности или религијско помодарство које нас је захватило задњих година са крштењем у превозу чим се угледа црква, тетовирањем светиња или обилажење цркава и манастира у гардероби и са ставом који приличи ноћном клубу или теретани? Мене као некога ко овде живи и сматра себе верником ово друго далеко више погађа, јер нам полако разара вишевековно културно наслеђе. Нека се Французи баве собом, ми имамо пуно посла у нашој кући.
sestra Cen
A, zashto se ti brinesh za to kako se drugi mole?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.