Да ли су Церак виногради у опасности

Мења се урбанистичко-пројектантска документација која од прекрајања штити Церак винограде – иста она документација на основу које је пре три године то насеље Влада Србије прогласила за културно добро, а оно се нашло и у сталној колекцији Музеја савремене уметности МоМА у Њујорку и има статус првог еколошког насеља у Београду. То тврди Миленија Марушић, аутор и главни одговорни пројектант насеља Церак виногради.

У апелу за заштиту и очување Церака Марушићева тражи од републичких и градских институција и Комисије за планове да се актуелним изменама Плана генералне регулације (ПГР) не прописује израда новог плана детаљне регулације за цело насеље зато што већ постоје базични урбанистички пројекти на основу којих је саграђено више од 90 одсто садржаја у насељу од 1979. до 2012. године.

– Поред раније обустављена три детаљна урбанистичка плана насеља, ПГР и његова актуелна измена практично ставља ван снаге и три урбанистичка пројекта за насеље која у својству аутентичне ауторске архитектуре садрже детаљно разрађена идејна решења и идејне пројекте објеката, партера, саобраћаја и насељских инсталација, која су само технички финализована у одговарајућим главним пројектима, са свим урбанистичким параметрима потребним за добијање грађевинске дозволе и на основу којих је изграђено насеље – објашњава Марушићева.

Она додаје да су урбанистички пројекти основ и потврда целовитости урбанистичко-архитектонског решења насеља – како изграђеног тако и мањег, још неизграђеног дела. На основу њих је насеље вредновано по националним и интернационалним критеријумима кроз протекле деценије. Зато се, тврди она, не могу укинути, него морају поштовати, они јесу и остају стечена обавеза.

– Поништавањем основне архитектонско-урбанистичке документације на основу чијих квалитета је и донета, доводи се у питање одлука Владе Србије о проглашењу насеља за културно добро и место у сталној поставци Музеја МоМА у Њујорку, као и статус првог еколошког насеља у Београду – наводи она и пита чему ће тај нови план да служи и у чију корист се ради за насеље са највишим степеном националне заштите.

Као просторно културно-историјска целина, Церак један и Церак два прво су стамбено насеље модерне архитектуре са простора бивше Југославије које је уписано у регистар културних добара. Тако је тридесетогодишња борба да се чукарички комплекс сачува у аутентичном изгледу, баш како је 1987. изграђен према пројекту брачног пара Миленије и Дарка Марушића и њиховог колеге Недељка Боровнице, окончана. Али, ту тачка није стављена јер држава, власници и корисници 92 хектара на којима је подигнуто 67 објеката и 3.650 станова имају обавезу да их штите и спрече сваки покушај самовољних градитељских интервенција.