Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли су Церак виногради у опасности

Мења се урбанистичка документација на основу које је то насеље проглашено за културно добро, тврди архитекта Миленија Марушић
Церак виногради (Фото Л. Адровић)

Мења се урбанистичко-пројектантска документација која од прекрајања штити Церак винограде – иста она документација на основу које је пре три године то насеље Влада Србије прогласила за културно добро, а оно се нашло и у сталној колекцији Музеја савремене уметности МоМА у Њујорку и има статус првог еколошког насеља у Београду. То тврди Миленија Марушић, аутор и главни одговорни пројектант насеља Церак виногради.

У апелу за заштиту и очување Церака Марушићева тражи од републичких и градских институција и Комисије за планове да се актуелним изменама Плана генералне регулације (ПГР) не прописује израда новог плана детаљне регулације за цело насеље зато што већ постоје базични урбанистички пројекти на основу којих је саграђено више од 90 одсто садржаја у насељу од 1979. до 2012. године.

– Поред раније обустављена три детаљна урбанистичка плана насеља, ПГР и његова актуелна измена практично ставља ван снаге и три урбанистичка пројекта за насеље која у својству аутентичне ауторске архитектуре садрже детаљно разрађена идејна решења и идејне пројекте објеката, партера, саобраћаја и насељских инсталација, која су само технички финализована у одговарајућим главним пројектима, са свим урбанистичким параметрима потребним за добијање грађевинске дозволе и на основу којих је изграђено насеље – објашњава Марушићева.

 

(Фото М. Марушић)
Као просторно културно-историјска целина, Церак један и Церак два прво су стамбено насеље модерне архитектуре са простора бивше Југославије које је уписано у регистар културних добара

Она додаје да су урбанистички пројекти основ и потврда целовитости урбанистичко-архитектонског решења насеља – како изграђеног тако и мањег, још неизграђеног дела. На основу њих је насеље вредновано по националним и интернационалним критеријумима кроз протекле деценије. Зато се, тврди она, не могу укинути, него морају поштовати, они јесу и остају стечена обавеза.

– Поништавањем основне архитектонско-урбанистичке документације на основу чијих квалитета је и донета, доводи се у питање одлука Владе Србије о проглашењу насеља за културно добро и место у сталној поставци Музеја МоМА у Њујорку, као и статус првог еколошког насеља у Београду – наводи она и пита чему ће тај нови план да служи и у чију корист се ради за насеље са највишим степеном националне заштите.

Као просторно културно-историјска целина, Церак један и Церак два прво су стамбено насеље модерне архитектуре са простора бивше Југославије које је уписано у регистар културних добара. Тако је тридесетогодишња борба да се чукарички комплекс сачува у аутентичном изгледу, баш како је 1987. изграђен према пројекту брачног пара Миленије и Дарка Марушића и њиховог колеге Недељка Боровнице, окончана. Али, ту тачка није стављена јер држава, власници и корисници 92 хектара на којима је подигнуто 67 објеката и 3.650 станова имају обавезу да их штите и спрече сваки покушај самовољних градитељских интервенција.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

пропадање
У опасности су од кровова који прокишњавају, 40 година старих лифтова, вентила који су стари и праве поплаве сваки час, од промене столарије за пластичну, од доградње на крововима, од пропалих поплочаних уличица, од ижврљаних зидова, од премало места за паркирање, од социјалистичког менталитета који неће да уложи у свој улаз (најчешће јер неће "сви", па неће ни они) ...
СВЈАТОВИД
Станујем у Цераку одмах до Церак Винограда. У питању је вештачка халабука и пребацивање цене одржавања полу-солитера на туђу грбачу. Нит је то насеље ишта посебно , јер постоји још једно индентично одмах поред ( Церачки венац), нити има добре прилазе (2 уске уличице без тротоара) , ни паркинг (има таамо негде далеко) ни гараже - али то је поодавно у БГ постао стандард који је увео баш ..Виногради. О укусима не вреди расправљати, а мени Виногради нису вредни ни лепи ,нити бих трошио народне паре.
MarkoBgd
Ne znam o cemu se radi, gde su pare u toj prici ali Cerak je itekako lepo naselje daleko, daleko iznad ondasnjeg sivila i socrealistickih standarda a o danasnjoj "preduzetnickoj" antiarhitekturi da i ne pominjemo. Toliko sto se izgleda i kulture stanovanja tice a o parama neka prica onaj ko zna nesto o tome

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.