Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

ММФ смањио прогнозу раста, ФЕД најављује веће камате

Инфлација ће остати релативно висока још најмање неколико месеци
(Фото EPA-EFE/Shawn Thew)

Међународни монетарни фонд снизио је прогнозу глобалног раста за 2022. за пола процентног поена на 4,4 одсто, у односу на октобарску пројекцију. Управо је прексиноћ из америчких Федералних резерви (ФЕД) најављено скоро повећање референтне каматне стопе на краткорочна задуживања, прво у последње три године у оквиру ширег пооштравања своје историјски лабаве монетарне политике.

Као ризике за глобални раст, ММФ види могућу појаву нових сојева ковида, који би могли да продуже пандемију и изазову нове економске поремећаје, раст цена енергије, и повећање камата у развијеним економијама, што би могло да утиче на финансијску стабилност земаља у развоју, на токове капитала, валуте и фискалне позиције, нарочито оних привреда чији су дугови порасли током последње две године.

Иван Николић, директор научноистраживачког центра Економског института каже да ММФ још има дилему око Кине, јер ни ова земља није била спремна да изађе са проценом да ли њен раст може да буде шест одсто.

– Ако говоримо о Европи, Немачка је упитна јер није сигурно којим ће темпом наставити да расте. Велики део ауто-индустрије је знатно погођен здравственом кризом и поремећајем у глобалним ланцима снабдевања – наводи Николић.

Наглашава да би од марта могло да  дође до заоштравања монетарне политике, што може да има последице ка благом успоравању глобалне привредне динамике. Такође, неке земље ће бити погођене због јачања долара.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, додаје да је Немачка разумела да се свет налази у кризи и да јој се не назире крај. Напомиње да треба узети у обзир ово што се дешава са Русијом и Украјином и да то изузетно компликује ствари.

– Ковиду се не види крај и последице су огромне. Ако се овако настави могли бисмо да се суочимо са новом глобалном кризом – сматра Савић.

Поводом ФЕД-ове најаве Савић каже да Америка повећава референтну каматну стопу да би привукла инвестиције у своју земљу. Очекује се да ће и Европа то исто учинити, што за нас значи скупље кредите.

Висока инфлација, према оцени заменика директора Бечког института и аутора зимске прогнозе Ричарда Гривесона, представља већи ризик за привредни опоравак региона, од евентуалног сукоба са Русијом или пандемије. Поскупљења су све већа у региону централне, источне и југоисточне Европе, где издаци за енергенте и намирнице чине знатно већи удео у укупним издацима него у западној Европи.

Институт полази од тога да ће просечна инфлација у региону 2022. износити 10,3 одсто, после прошлогодишње од 8,7, а у Турској чак 26,2 процента. Инфлација ће остати релативно висока још најмање неколико месеци, наводи Гривесон. Додаје да је најважније питање да ли ће она довести до трајнијег раста плата.

– Ако то буде случај, предстоји нам дужи период инфлације, која ће бити знатно виша од оне коју је већина држава источне Европе регистровала од 2008 – напомиње Гривесон, који ипак верује да је најизвеснији сценарио да ће поскупљења до средине године ослабити.

За Србију боље прогнозе

Бечки економски институт, у зимској прогнози побољшао је предвиђања привредног раста Србије у 2022. на 4,9 одсто. Иначе, у јесењој је прогнозирао раст од 4,6 процената у 2022, тако да нова предвиђања показују бољи развој привреде.

Ову корекцију Иван Николић, објашњава чињеницом да су неколико година уназад многе институције знатно подбацивале у проценама привредне динамике економског раста, полазиле су са нижим стопама да би их кориговале навише.

Према његовим речима наша земља има добру динамику у овој години, коју вуче индустрија, а унутар ње рударство. Пре свега се мисли на бакар, злато и остале метале, који имају добар пласман на тржишту. То није било калкулисано у првој половини 2021.

– У 2022. смо ушли са великим убрзањем. Имаћемо знатно бољу пољопривредну годину, допринос услуга и грађевинарства, сходно ставовима да би корона могла да посустане од средине 2022. Све земље су то прихватиле, што не значи да и даље нећемо да осећамо негативне ефекте пандемије – каже Николић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Саша
Раја на западу и даље успавано чека а када се продуби биће касно.
Napred Srbija!
Svetske prognoze rasta se smanjuju, srpske rastu!
sloba
Kako sve ide po planu.Divno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.