Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Медијска хистерија поводом сукоба у Украјини

У Украјини ђаке упознају са опасностима од минско-експлозивних средстава (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Сергеј Долженко)

Уколико би дошло до отвореног војног сукоба између држава НАТО-а с једне и Русије с друге стране, био би то први рат који су иницирали –медији, мишљење је руског аналитичара Олега Бондаренка.

„Западна средства јавног мњења подигла су својим неодговорним публикацијама степен хистерије до максимума и тиме онемогућила надлежним државним службама да реагују у складу са својим обавезама”, закључује Бондаренко.

И заиста, глобални медији просто су преплављени спекулацијама о „неизбежном великом рату”. При томе аутори свакодневних текстова или телевизијских прилога углавном износе сопствено мишљење, неквалификовано и хватајући се тек за понеку изјаву званичника. Тачније за драматичнији део тих изјава, не раздвајајући притом шта је истинска информација, а шта лична процена цитираног.

Истини за вољу, сваком озбиљнијем рату у садашњем и претходном веку претходиле су пропагандне чарке. Превасходно зарад уверавања домаће јавности у „неизбежност и оправданост жртвовања које предстоји”. Али то је био посао служби вођених од стране људи специјално обучених за то. Данас када приватни медији, посебно електронски, ничу свакодневно и без озбиљније контроле, посао су у своје руке узели појединци или групе који се у трци за зарадом не осврћу много на могућу погубност онога чега су се прихватили.

Међу медијске најаве предстојеће катастрофе свакако је могуће убројати и недавну информацију немачког „Билда” по којој америчка обавештајна агенција ЦИА већ извесно време припрема обиман план санкција против Русије, вредан чак 50 милијарди долара! И то све након обиља извештаја да садашње санкције Запада уведене источном џину због дешавања у Украјини не само да не дају жељене ефекте већ озбиљно погађају управо њихове иницијаторе.

Како наводи лист, пакет санкција разрађен је од стране шефа ЦИА Вилијема Бернса, који је својевремено био на позицији америчког амбасадора у Москви. Савезницима у НАТО-у представљен је недавно у Берлину, а од стране америчког државног секретара Ентонија Блинкена. Укратко, како су испланирали у америчкој тајној служби, на удару би се, пре свега, нашао извоз руских енергената и широког круга стратешких производа, посебно војних. Како рекосмо, потпуна штета по највећу државу на свету требало би да достигне чак 50 милијарди долара. Наравно, све поменуто уз додатно драстично „захлађивање” дипломатских односа.

Европљанима је већ одавно јасно да су се претворили у пуко оруђе САД у надигравању с Русијом. Увођење нових санкција источном суседу, обимнијих од ових које су тренутно на снази, свакако би их жешће погодило него газду са западне стране Атлантика. Зато њихово оклевање није само израз сопствене немоћи већ и тражење даха и простора за деловање како би се створило адекватно, спроводљиво решење, а које би у довољној мери умирило и Вашингтон и Москву. Међутим, у овом тренутку таквог решења нема. Рекло би се не толико због недостатка мудрости, колико због обамрлости европских политичара пред агресивним налетом америчких и НАТО стратега. Мада је свима јасно да би поменуте санкције имале једнако повратно дејство као и обимнији војни окршаји, негодовања су ретка или пригушена.

Подсетимо, на саму најаву председника Хрватске Зорана Милановића да у случају рата неће слати своје земљаке на бојишта у Украјини, из Кијева је уследила жестока дипломатска реакција. Иако Хрватска као чланица алијансе нема, када је реч о безбедности, никакве везе са бившом совјетском републиком која, узгред, и нема основ да од НАТО-а тражи помоћ у супротстављању Русији. За то постоји Организација уједињених нација, са свим припадајућим телима и органима, па чак и оружаним снагама.

Шта год да се догоди, главни терет ће морати да поднесу сами Украјинци и њихове најближе комшије. Евентуална борбена дејства закачила би велики простор пошто је Украјина друга по величини земља на Старом континенту. Такође, имајући у виду убојитост савременог наоружања којим су опремљени на обе стране, обим разарања, број страдалих, па и расељених свакако не би био мали.

Поново би се активирао проблем избеглица, Украјинци би масовно нагрнули у Европу (у Пољској би свакако били непожељни), борећи се за своје место са дошљацима са Блиског истока. Опасност од сукоба две избегличке стране засигурно не би била мала. Морала би да реагује међународна заједница.

И, на крају, по окончању евентуалног рата, како год да се он заврши, односи између Русије и САД, као главних ривала, ни у ком виду не би били бољи. Напротив. Другим речима, сукоб између Запада и Истока повољно би се одразио тек на – медије. Гледаност би свакако порасла. А то доноси многе бенефите.

 

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Atlija Milorad
Dajte im pravo oruzje.
nikola andric
Nije mediska nego americka i NATOa. Mediji javljaju sto gore naznaceni objavljuju.
Саша
Добродошли у медијску корону која је заиста другачија дијагноза од медицинске.
Zoran
Ceka se samo neki novi Racak pa da se za to optuzi Rusija.I igra moze da pocne.
mislim znači postojim
Pogledati film Wag the Dog iz 1997, tu je sve lepo objašnjeno, na žalost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.