Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почаст Ђорђу Вајферту, зачетнику рударства у Костолцу

Спомен-биста српском индустријалцу (Фото О. Милошевић)

Костолац – Поводом обележавања дана Градске општине Костолац, која постоји дванаест година, у овом месту надомак Пожаревца откривена је спомен-биста српском индустријалцу Ђорђу Вајферту. Због тога што је синоним за производњу пива, у Србији је недовољно позната чињеница да је Вајферт био творац модерног рударства. Отворио је једанаест рудника у Југославији, међу којима и рудник бакра у Бору, рудник живе на Авали, олова „Рупље” и злата „Рукмалне”. Године 1870. отворио је први рудник у Старом Костолцу, а затим 1883. и у околном селу Кленовник. Од костолачког угља, кажу овде, засијала је прва сијалица у Београду. Развој рударства у овом месту траје 152 године, а са сваком тоном угља ширио се и развијао и сам Костолац, где се данас производи 14 одсто укупне електричне енергије у Србији.

Када се данас спомене Костолац, људима прво на памет падну термоелектране и копови, Дунав, Виминацијум, електрична енергија и то је разумљиво, јер су то нека од наших главних обележја. Али човеку коме можда највише дугујемо за историју и развој рударства и самог Костолца јесте Ђорђе Вајферт. Сви који су га познавали доживљавали су га као вредног и скромног човека и епитаф који данас стоји на његовој бисти „Неће све што сам ја умрети”, његово је обележје живота, рекао је Серџо Крстаноски, председник Градске општине Костолац, откривајући бисту заједно са градоначелником Пожаревца Сашом Павловићем.

Ђорђе Кучинар, директор коорпоративних послова „ТЕ – КО Костолац”, казао је да је врло значајно што се са речи прешло на дела, када је у питању исказивање поштовања према зачетнику рударске тековине Костолца и Србије.

 У време Ђорђа Вајферта Србија је била сиромашна, тако да његова активност има посебну тежину. У Костолац је стигао као тридесетогодишњак купивши рудник лигнита у повоју у Старом Костолцу. У том тренутку производња је била на нивоу од 700 тона годишње, а већ после десет година 200 пута је увећана. Права радника су била на изузетно високом нивоу, то је био најмодернији рудник крајем 19. века на Балканском полуострву и костолачки рудари су били најплаћенији. Данас, сећајући се лика и дела Ђорђа Вајферта, можемо спознати неке опште прихваћене друштвене вредности и трудити се да их применимо, поручио је Кучинар, подсећајући на даљу историју рударства на овом простору.

Ђорђе Вајферт је рођен 1850. године у имућној породици индустријалаца у Панчеву где је похађао основну школу. Потом завршава трговачку школу у Будимпешти и наставља да се усавршава у Великој пиварској школи у Вајенштофену, како би наставио посао у производњи пива који су зачели његов деда и отац. По завршетку школе у Немачкој најпре је преузео очеву пивару код „Мостара” у Београду, коју је касније проширио и даље напредовао у овом бизнису. Један је од оснивача Народне банке Србије и у два наврата укупно 26 година је био гувернер. Ђорђе је био и велики хуманитарац, а помагао је и бројне културне установе и био пријатељ науке, што је доказао донирањем новца за изградњу САНУ. За време српско-турских ратова млади Вајферт је био добровољац и помагао српској војсци у набавци топова и муниције за шта добија орден за храброст, једино од бројних признања које је, по његовој жељи, отишло са њим у гроб. Умро је 1937. године у Београду, а сахрањен на панчевачком католичком гробљу након опела у католичкој Цркви Свете Ане у том граду, коју је саградио.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksa Petrović
У Србији је , пре 2.св. рата, било успешних индустријалаца са успешним фирмама. Победом социјализма односно Титоизма, све је то национализовано, на чело тих фабрика и фирми су дошли људи, не по способности и знању већ по неким борачким заслугама, и догурасмо ту где смо!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.