Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Научници траже једнаке плате за једнак рад

Категоризацијом истраживача са истим звањем и знањем, а различитом зарадом оштећено више од 10.000 научника
Иза захтева Влади Србије стоје синдикални чланови 37 научноистраживачких института (Фото: Бета)

Представници Синдиката науке већ месец дана од Владе Србије нису добили одговоре на три захтева којима настоје да поправе положај истраживача у земљи, па су јуче поново закуцали на врата извршне власти и подсетили на свој проблем. Захтеви су произашли из састанка који су, четири дана пре Нове године, одржали с премијерком Аном Брнабић, која им је тада обећала брзи одговор, објаснила је јуче на конференцији за медије у Немањиној улици научна саветница др Ђурђица Јововић, председница Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије.

Према њеним речима, иза захтева стоје њихови чланови у 37 научноистраживачких института и залажу се за равноправан положај свих 13.000 научника у Србији. Да је било добре воље, каже, упркос протеклим празницима, њихов други захтев је већ могао бити решен, нарочито јер за то нису потребна никаква буџетска издвајања. Њиме је од премијерке захтевано да се свим научним радницима који имају уговоре на одређено време, одмах, без одлагања, закључе уговори о раду у складу са законом.

Др Јововић објашњава да се ова ставка односи на 1.500 истраживача на факултетима који су потпуно невидљиви за систем. Каже да су у питању колеге од најнижег до највишег научног звања, којима декани годинама не исплаћују надокнаде за минули рад, накнаду за превоз и слично.

– Ових 1.500 научника је у веома тешком, незаконитом положају и само тражимо да се на њих примене Закон о науци и Закон о раду. Да представници владе седну и договоре се са деканима о изменама правилника о систематизацији и статута факултета у овој области – појашњава Јововићева.

Први, најбитнији захтев је, каже, да коначно почне да се примењује принцип институционалног финансирања научника, уведен у јулу 2019, а који, како тврди, важи само на папиру. Односно да се, без одлагања, нивелишу плате оштећеним научним радницима, произашле из „немара и нерада надлежног министарства и државе”. Ово се, каже др Јововић, односи на 80 одсто од 13.000 истраживача у Србији.

– Ми и даље примамо плате према акту некадашњег министра науке Божидара Ђелића из 2011, који је требало да престане да важи доношењем новог Закона о науци и истраживањима 2019, чију пуну примену тражимо. Овим су већ пуну деценију највише оштећени млади научници, које би требало да задржимо у земљи. Ђелић је увео шест категорија научника, према којима и даље двоје истраживача са истим научним звањем и истом школском спремом имају на месечном нивоу разлику у плати од 100.000 динара. Разлика на годишњем нивоу је милион динара између плата научних сарадника из категорије А-4 и оне најбоље, А-1, у којој је само 13 одсто истраживача. Ако влада не одреагује, тако ће остати до 2025. и доношења закона о платама и коефицијентима – упозорава Јововићева.

Зато траже да се хитно усвоји раније изречен а непримењен прелазни предлог Министарства просвете да се 80 одсто оштећених српских научника, сврстаних у категорије четири, пет и шест, од наредног месеца пребаце у категорију три.

Из тога је проистекао трећи захтев – да поменуто министарство надлежно за науку најкасније до новембра текуће године представи план с новим коефицијентима по звањима, на основу којих ће се од 1. јануара 2023. године обрачунавати и исплаћивати плате научницима, према законском принципу „једнаки рад – једнака плата”.

У Министарству просвете за наш лист истичу да се, на основу писма Синдиката науке, спроводе „поступни кораци укључивања института у систем индиректних корисника буџета” и да је то сложен процес који захтева укључивање у рад више министарстава. Након договора са синдикатом у Влади Србије, први корак је, кажу, спровођење јавних консултација о припремљеном предлогу Каталога радних места у науци и истраживањима и с њим повезаним предлогом допуне Каталога радних места пратећих и помоћно-техничких послова, у чијој изради је учествовао и синдикат. Кажу да су, у сарадњи с Министарством за државну управу, објавили јавни позив на основу ког су се од 30. децембра 2020. до 21. јануара достављале примедбе на предложене каталоге. Али и да су с поменутим министарством и представницима владе 25. јануара одржали састанак и дискутовали о пристиглим предлозима и примедбама и договорили припрему извештаја о јавној расправи и прављењу допуне Каталога радних места у науци и истраживањима, о чему ће подносиоци предлога бити информисани.

– Напомињемо да на састанку који је одржан 28. децембра 2021. године није ништа договорено о питањима наведеним у писму Синдиката науке. Указујемо да се наведена питања морају решавати у сарадњи с Министарством финансија, које је упознато са свим аспектима сложености финансирања науке и његовог реформисања. Такође, планиран је састанак са Синдикатом науке поводом даљих активности на Каталогу радних места, као и усаглашавање свих релевантних чинилаца, института и универзитета – кажу у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

 

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
U Srbiji manje od 7% ljudi sa zavrsenim fakultetom. Otici ce iz zemlje i to malo pismenih i inteligentnih, sta ce te onda? Glupaci i primitivci obicno saznaju koje su posledice tek kada se napravi nepopravljiva steta. Steta za ovako lepu zemlju.
Boza
Na trziste pa zaradite.
Никола
Молимо наше научнике да пишу ћирилицом.
Србословен
А, како би било да научници прво науче писмо језика земље у којој обављају своје научне радове?
Краљ ЛА
@Дипломирани Политиколог Нема потребе за силу јер ћирилица је лепа, ћирилица је кул!
Краљ ЛА
@jimmy Латиница је код нас секундарна ћирилици и наши научници би то требало да објасне свима јер они су - Научници
Прикажи још одговора
Pelikan
Procitajte poslednji Slobin govor. Tamo su odgovori.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.