Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србију углавном напуштају млади са средњом школом

Треба преиспитати усвојени наратив о огромној емиграцији високообразованих талената и померити фокус на спречавање убрзаног одласка младих са средњом школом
Више људи се исељавало него што се враћало у нашу земљу (Фото Бета)

Миграциони биланс Србије током протекле деценије био је негативан. Више људи се из Србије исељавало него што се у њу враћало. Према проценама Републичког завода за статистику, рађеним за Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА), у периоду од 2011. до 2018. године, тај биланс је кумулативно износио близу 100.000 људи, док су предвиђања за 2019. и 2020. годину говорила да ће се годишње из земље исељавати 20.000 људи више него што ће се у њу усељавати. Међутим, како је пандемија зауставила кретање становништва, миграциони биланс је у 2020. години могао бити и позитиван јер се велики број људи вратио у Србију с почетком пандемије ковида 19, истакао је Михаил Арандаренко, професор Економског факултета Универзитета у Београду.

Он је на јучерашњој консултативној радионици под називом „Миграције и тржиште рада”, одржаној у организацији кабинета премијера Србије, Министарства за рад и запошљавање и две агенције Уједињених нација – УНПД и УНФПА, истакао да су се тзв. циркуларне и сезонске миграције у земље као што су Словачка, Словенија, Хрватска, Малта, Чешка, Мађарска и Пољска повећале од 2015. године као резултат пуног опоравка привреде Европске уније од кризе и растуће оскудице радне снаге у новим чланицама уније. С друге стране, од свих старих чланица ЕУ, интензивно је порастао једино„одлив” наших грађана у Немачку – за све остале чланице карактеристична је стагнација или смањивање долазака миграната. Статистика ОЕЦД-а, као и прорачуни УНФПА и Републичког завода за статистику, показују да се смањује прилив миграната у англосаксонске земље, као што су Канада, Аустралија и Велика Британија, које привлаче високообразоване мигранте из Србије. И док је образовни профил миграната у старе чланице ЕУ и даље мешовит, у нове чланице уније најчешће одлазе средњеобразовани.

– Нова студија Сандре Леитнер говори да се пре може говорити о приливу него о одливу мозгова, како се до сада популарно веровало. За разлику од ранијих тенденција, Србију данас у највећој мери напуштају средњеобразовани, а из ње мање одлазе високо и ниско образовани. Одлив образованих људи из земље се не смањује, већ се повећава потражња за образовањем у земљи. Ова два кључна налаза – да наша емиграција не расте експоненцијално, већ постаје доминантно циркуларна и привремена по свом карактеру, и други – да је образовна структура емиграната слична образовној структури становништва у Србији, могу да имају далекосежне последице по јавну политику. Они подстичу на преиспитивање усвојеног наратива о миграцијама и њиховим дубљим узроцима, који се могу тражити у политикама запошљавања и тржишта рада, образовној политици и односу према младима у нашој земљи – истакао је Арандаренко.

Иако се запосленост младих повећавала од 2013. године, просечан квалитет послова, како у погледу сигурности запослења тако и у погледу висине зарада, није био довољан да смањи емиграцију из Србије. Радни емигранти су, нагласио је Михаил Арандаренко, углавном адаптивни и спремни да релативно брзо прихвате привремени посао у иностранству под условом да је добро плаћен. Када постоји јасно дефинисана и снажна тражња за висококвалификованим радницима, као што је то случај на пример с медицинским особљем, онда се емиграција одвија организованије, уз нешто дужи процес планирања и с тенденцијом да буде дугорочнија и трајна. Развој домаћег ИТ сектора, од страних инвестиција, преко домаћих великих фирми и регистрованих предузетника, па све до нерегистрованих фриленсера, свакако је допринео успоравању тренда одласка високообразованих из земље. Због тога је значајна ревизија усвојеног наратива о енормној емиграцији високообразованих талената и померање фокуса на убрзани одлазак средњеобразованих младих јер указује на потребу да се истраже извори фрустрације свршених средњошколаца или дипломаца без великих професионалних амбиција, закључио је Арандаренко.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
"..... јер указује на потребу да се истраже извори фрустрације свршених средњошколаца или дипломаца без великих професионалних амбиција" - Evo da se ne mučite oko istraživanja izvora frustracija: nesigurnost zaposlenja, bedne plate, gazde koje pružaju malo a traže da im gineš ko da te plaćaju 5000 evra, radno vreme od jutra do sutra, država koju baš briga da te zaštiti i koja brine samo o onima sa poznanstvima i vezama.... Da li vam je dovoljno ili treba još da nabrajam?
Srbin
Napusta svako ko moze, znam coveka iz jednog sela koji ima samo 8 razreda osnovne....eno ga u Nemackoj na gradjevini zaradjuje 3000eur uz placen smestaj i dva obroka
Mustafa Aga
Ako drzava razmishlja o povratku mladih gastarbajtera...Nema od toga nishta...Mladi koji su vredni, marljivi sa visokim ili srednjim obrazovanjem za relativno kratko vreme staju vani na svoje noge i zive zivot prosechnog gradjanina te zemlje...Takvi se ne vrachaju nazad...Drzava moze obratiti paznju na gastarbajtere penzionere...Sa velikom vechinom Zapadnih penzija kod nas moze mnogo lepshe da se zivi nego sa tim novcem na Zapadu...Panzionerima treba ponuditi dobre uslove da bi se vratili...
Zoran
Da, neka obrati paznju na penzionere, tu je buducnost. :)
Dragoljub
Bezite deco u potrazi za srecom ... Nema na Balkanu perspektive bar sledecih 15-20 godina.
Lillah
Neverovatno površno shvatanje pojma sreća.
Zoran
To sam ja cuo 1980-te. :)
Ivan Ivanovic
Plate i uslovi rada-to traze i srednje i visoko obrazovani. Ostalo su naklapanja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.