Поново отворени јавни универзитети у Авганистану, у клупама и студенткиње

МЕХТАРЛАМ - У Авганистану је од данас поново отворено неколико јавних универзитета, први пут од када су талибани прошле године преузели власт, а могу и студенткиње да присуствује настави али не у исто време када и мушкарци.

Студенткиње и студенти могли су од данас да крену на наставу на јавним универзитетима у најмање три провинције, Лагман, Нангархар и Хелманд.

Од септембра прошле године је било дозвољено само приватним универзитетима да се поново отворе и за жене и за мушкарце, а који су одвојено похађали наставу. Пре него што су талибани преузели власт у августу прошле године жене и мушкарци студирали су заједно.

„Ово је срећан тренутак, да се поново иде на часове али се и даље плашимо да би талибани могли да их зауставе”, рекла је студенткиња политичких наука на универзитету Нангархар, у Џалалабаду.

У Мехтарламу испред кампуса унивезитета Лагман врло мало студенткиња је виђено јутрос, пренела је Бета.

„Сви могу да дођу, од 8.00 до 12.00 су часови резервисани за жене, а од 13.00 до 16.00 ће бити настава за мушкарце”, рекао је запослени на универзитету.

Новинари Франс преса видели су само шест жена прекривених бурком или никабом како улазе на наставу у првом сату на кампусу кога чувају наоружани талибански борци.

Јавни универзитети поново су отворени данас у провинцијама Лагман, Нангархар, Хелманд, Нимроз, Фарах и Кандахар, а 26. фебруара ће бити отворени поново у још 28 провинција, саопштиле су власти.

Мисија УН у Авганистану оценила је да је поновно отварање универзитета нешто врло важно а земљу.

Поновно отварање јавних универзитета уследило је после разговора крајем јануара између талибана и западних дипломата у Норвешкој, првој европској земљи која је примила талибане, од када су преузели валсти.

Западне земље условљавају деблокирање више милијарди долара међународне помоћи поштовањем људских права.

Нове власти у земљи наводе да су се модернизовале у односу на њихову претходну владавину (1996-2001) када су увелико нарушавале људска права.

Међутим, понову крше основна права жена, увођењем великих рестрикција на њихово право на рад, образовање и путовања.