Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Бајденизација српске опозиције

Ако би Шапић и Јанковић у исто време држали предавање о античкој митологији, нема сумње на које предавање би било рационално отићи. Ако се, међутим, нађу на истом гласачком листићу, могло би се испоставити да политика понекад личи на ватерполо

Можда и најважније промене у последњих стотину годину кад је реч о животу у развијеним друштвима јесте улазак жена на тржиште рада и у јавност уопште те интензиван раст просечног и очекиваног животног века. Као последица оба ова феномена, дошло је до великог пада наталитета те је просечна доб становништва на Западу (и не само на Западу) виша него икад раније. Последњих година на најугледнијим западним универзитетима све више пажње се посвећује „студијама старости”, а у језику се усталио и термин „ејџизам” као ознака за дискриминацију људи због њихових поодмаклих година.

У економском смислу, мада су у великој већини пензионери, „сениори” су по правилу финансијски независнији и самосталнији у поређењу са млађим генерацијама. Има то везе и са историјским тренутком где, по први пут након Другог светског рата, на сцену ступају генерације којима се смеши економски тегобнији живот у односу на живот генерација њихових родитеља.

Као политички симбол овог тренда на глобалном нивоу наметнули су се прошли амерички председнички избори. Кандидат републиканаца био је Доналд Трамп (рођен 1946) који је у време избора имао седамдесет и четири године, док је кандидат Демократа био Џозеф Бајден (рођен 1942) који је у време избора имао седамдесет и осам. Старосна разлика од четири године игра огромну улогу у прве две-три деценије живота, а касније све мању, тако да би било превише цинично тврдити да је Бајден победио Трампа зато јер је старији од њега. Међутим, ако као негативну асоцијацију на дубоку старост узмемо опадање когнитивних способности, заборављање, дремеж кад му време није, Бајден дефинитивно делује много старије од Трампа.

Америка је у много чему колевка демократије, па угледање на Америку у стварима политике није нешто што је за априорну осуду. Међутим, идеја великог дела опозиције да као кандидата за градоначелника Београда предложи Владету Јанковића (рођеног 1940) на први утисак делује скоро као шала. На оним изборима на којим по општем мишљењу имају највеће шансе, опозиционе странке на чело трке истурају – осамдесетдвогодишњака. Не знам постоји ли такав детаљ у „Гинисовој књизи рекорда”, али не бих се зачудио да никад већи град није имао старијег кандидата за градоначелника.

Да се разумемо, на неколико нивоа логика лидера опозиције има смисла. Јанковић дефинитивно није политички аналфабета, такође, ако је веровати дојму који оставља под рефлекторима „Утиска недеље”, за своје године се, како се то каже, добро држи, генерацијама и генерацијама Београђана је добро познат и углавном их за њега вежу позитивне асоцијације. Лако ћемо се, међутим, сложити да је бити градоначелник Београда теже него бити универзитетски професор. Отуд се поставља логично питање: зашто би човек који је због својих година пензионисан са посла где се бавио својом основном вокацијом, за коју је доказано компетентан и натпросечно способан, био добар кандидат за позицију на каквој се никад у животу није окушао, а већ су му осамдесет и две године?

Најбизарније у свему томе је то што је вест о кандидатури стигла непосредно након Јанковићевог интервјуа у којем је он хируршки прецизно указао на кључни проблем у редовима опозиције. Зашто, наиме, већ месецима лидери опозиционих партија лицитирају са именима кандидата за председника Републике Србије и градоначелника Београда, гађају се међусобно именима својих потпредседника, заменика те блиских сарадника и сарадница, а нико од њих није спреман да стисне петљу да се лично кандидује на неку од тих функција, односно да на терену, на једини могући начин, тестира своју популарност код електората, односно ниво поверења које грађани Србије и/или Београда имају у њега?

Опозициони мегафони већ су пустили у промет мантру коју очито сматрају изузетно ефектном: Владета Јанковић је све што Александар Шапић није. У много чему, то је тачно, али велико је питање коме тај контраст овде иде у корист. Јанковић је старији од Шапића скоро дупло, односно тридесет и осам година. Такође, током последњих изборних циклуса, Јанковић је уживао у пензионерској колотечини, док је Шапић био на челу најмногољудније међу београдским општинама. Ако би Шапић и Јанковић у исто време држали предавање о античкој митологији, нема сумње на које предавање би било рационално отићи. Ако се, међутим, нађу на истом гласачком листићу, могло би се испоставити да политика понекад личи на ватерполо.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Мени би господин Јанковић био сасвим прихватљив кандидат, међутим проблем су они с којима је ушао у све у ово. Једном сам гласао за Коштуницу а добио сам Чанка, Вељу Илића, Веселинова, Батића, Милана Протића, Динкића, Срђу Поповића... и то искуство нисам спреман да поновим.
Dusan T
Vladetu se nisu setili da provuku kroz toplog zeca u zutoj im stampi. Ko ono onomad Kostunicu. Treba samo sacekati nedelju, dve dok ne krene da mu nalazi ljubavnice, pronevere, i ko zna sta jos. Necu da mu dajem ideje. Nek se pomuci.
Vasa
Vazno je da na izbornoj listi opozicije bude poznatih i postovanih ljudi kao sto je Vladeta Jankovic. Secamo se kako je na zadnjim izborima 2018 god, na listi SNS na prvom mestu bio Zoran Radojcic a na drugom Aja Jung. Ta poznata imena su privukla glasace, a posle znamo sta je bilo.
Киза
"Позната имена". Коме? Интелектуалцима или просечном српском гласачу? За 80% оних који изађу на изборе Шапић је "позната личност" док је проф. Јанковић за њих "тамо неки професор, као и Радојичић, који се неће мешати пуно у свој посао"! Чак и већини оних којима је доста Весића, Шапић звучи као прихватљивији кандидат. Лично мислим да би рецимо Аца Лукас као кандидат опозиције имао много веће шансе да победи Шапића од професора Јанковића. Само кажем...
Колевка демократије???
Све је лепо написано, али "Америка колевка демократије"? Мухареме, побогу!
Jasna poljana
"Такође, током последњих изборних циклуса, Јанковић је уживао у пензионерској колотечини". И за то време објавио неколико јако квалитетних књига које се баве античким светом. Волео бих да и моја пензија једног дана личи на такву колотечину.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.