Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

О табуима, тескоби, бесу и неприлагођености

Да је све више ауторки у светској савременој прози потврђује и избор из стране књижевне продукције који стиже до наших читалаца

Сви смо недавно искусили колективни локдаун, а у књизи „Моја година одмора и опуштања” ауторке Отезе Мошфег, реч је о личном локдауну који 2000. године спороводи у Њујорку лепа млада жена с лагодним послом у галерији, станом на Менхетну и с наслеђеним новцем. Због извесних разочарања, она одлучује да годину дана проведе у изолацији у нади да ће из ње изаћи као сасвим нова особа. Осим што говори о усамљености, зависности од лекова и менталном здрављу, ова књига, код нас објављена у издању „Буке” (Booka”) у преводу Александра Милајића, представља и критику савременог друштва.

Ауторка овог дела Отеза Мошфег (1981), америчка је списатељица хрватско-иранског порекла. Њен први роман „Eileen” из 2015. ушао је у ужи избор за награду Националног удружења критичара и награду „Мен Букер”, а освојио је и признање „ПЕН/Хемингвеј”. „Моја година одмора и опуштања” из 2018, њен је други роман и нашао се на листи бестселера „Њујорк тајмса”, док је трећи објавила 2020. године.

Ово је само једно од дела савремене светске прозе које издавачка кућа „Бука” без предаха објављује. Под слоганом „најбоље од савремене прозе” до наших читалаца стиже много дела која су запажена у савременој светској књижевној продукцији, те је ова издавачка кућа завршила прошлу годину са гомилом књижевних хитова у свом издању, док је међу ауторима све више жена. О неким књигама смо већ писали, али вреди поменути и друге, попут романа „Враћена”, италијанске ауторке Донателе ди Пјетрантонио, код нас објављен у преводу Јелене Брборић, о девојчици која је у враћена правим и сиромашним родитељинма, a коју су ови као бебу дали рођацима. Одрасла као јединица у имућној породици, она се суочава са својом биолошком породицом ‒ оцем, мајком, сестром и браћом, које први пут види и који су јој потпуни странци. Роман објављен у Италији 2017. суптилно прати њен доживљај нове породице и говори о напуштању, мучном прилагођавању, емотивном превирању и сазревању. Преведен је на 25 језика и добио је једну од најпрестижнијих италијанских књижевних награда „Кампијело”.

Донатела ди Пјетрантонио (1963) живи у граду Пене где више од 30 година ради као дечји стоматолог. На књижевну сцену је ступила 2011. године и мада је добила награде и за прва два романа, са „Враћеном” је стекла обожаваоце.

Роман „Цркни љубави” Аријане Харвикс (објављен у преводу Весне Видаковић), огољено и смело користи радикалну критику клишеа, типског поимања породице и конвенционалности брачних осноса, разбијајући табуе о улози жене у њима. Ову прозу у форми тока свести главне јунакиње, младе жене која пролази кроз тешкоће у прихватању улоге мајке и супруге, прожимају иронија, хумор и насилни пориви у суочавању са осећањем тескобе и заточености у животном окружењу.

Аријана Харвикс је рођена у Буенс Ајресу 1977. године, а од 2007. живи у Француској. Сматра се једним од најрадикалнијих гласова нове аргентинске прозе. Романи су јој адаптирани за филм и позориште, а „Цркни љубави” из 2012. преведен је на више од 20 језика. Добио је награду за књигу године коју додељује аргентиснки лист „Нација”, док су енглеско и немачко издање номиновани за престижне тамошње награде.

Треба поменути и први роман америчке ауторке Рејвен Лејлани „Сјај” из 2020. (објављен у преводу Милоша Петрика), који је побрао хвалоспеве критичара и освојио многе награде, између осталих и награду Националне књижевне критике за дебитантски роман. Оштар и провокативан, роман говори о младој црнкињи која покушава да се снађе у Њујорку привилегованих белаца, о томе шта данас значи бити млад, како се носити са усамљеношћу и расизмом... Тамнопута ауторка, рођена 1990. године, добила је похвале и својих колегиница, на пример Брит Бенет, ауторке романа о расизму „Половина која недостаје”.

Лиса Тадео (1980), америчка списатељица и новинарка, већ је позната нашим читаоцима (по студији „Три жене”, вишегодишњем истраживачком пројекту о женској сексуалности које је код нас објавио такође овај издавач), а сада је „Бука” објавила и њен дебитанстки роман „Животиња” из 2021. у преводу Ели Гилић. Реч је о роману у коме је ова ауторка створила књижевну антихероину Џоун која је целог живота трпела окрутност мушкараца. Ово је роман о женском бесу који се превише често перципира као лудило.

Не треба изоставити ни роман „Земљани”, јапанске ауторке Сајаке Мурате, који говори о проблемима карактеристичним за ово друштво – отуђености и неприлагођености. Сајака Мурата је већ позната нашим читаоцима по одличном роману „Продавачица” о неуклопљености и неразумевању (објављен код нас код истог издавача) који јој је донео светску славу и који је преведен на више од 30 језика. Својим следећим романом „Земљани”, објављеним у Јапану 2018. године, а код нас недавно у преводу Наташе Томић, Сајака Мурата се устоличила као снажан и упечатљив глас свих неприлагођених. Јунакиња романа Нацуки је толико отуђена од света да делује као ванземаљац, преживљава у непријатељском и насилном свету. Неуспешно покушава да се уклопи у друштво које сматра фабриком за производњу беба, све време чезнући заправо да почне да живи.

Сајака Мурата (1979) једна је од најцењенијих списатељица нове генерације у Јапану. Нааписала је 11 романа и добила све најзначајније награде. У својим делима она истражује различите последице неуклопљености жена и мушкараца у друштво, посебно у погледу родних улога, родитељства и сексуалности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.