Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЖЕЉКА ЦВИЈАНОВИЋ, председница Републике Српске

Престанак деструкције из Сарајева услов за нови почетак

Посебно је проблематично настојање да се блокирају стратешки пројекти које заједно реализују Србија и Република Српска, попут изградње хидроелектране „Бук Бијела” и аеродрома у Требињу, све су то лоши сигнали
(Фото Председништво РС)

Специјално за „Политику”

Скопље –У БиХ се до сада ништа није дешавало без спољног фактора, а колико су квалитетна или неквалитетна решења – види се по нереду у којем живимо. Надам се да ће сви разумети, и у БиХ и изван ње, да су одржива само она решења која су резултат договора домаћих актера, а да је све друго само експеримент. Најмање што очекујемо од политичког Сарајева јесте да престане с деструктивним активностима према Републици Српској. То би било добро за нови почетак, каже у разговору за „Политику” Жељка Цвијановић, председница Републике Српске, која је ових дана боравила у званичној посети Северној Македонији.

Дејтонски мировни споразум као да је прекинуо само оружане сукобе у БиХ. Стиче се утисак да су тамо и данас присутни различити видови борбе. Историјски гледано, подручје БиХ увек је било значајно за покретање решавања политичких и територијалних интереса великих сила. Може ли непоштовање Устава БиХ бити и повод да спољни фактор предузме одређене кораке?

Дејтонски мировни споразум јесте прекинуо оружане сукобе у БиХ, али је истовремено дефинисао и уставно-правни поредак на који су пристале све стране и који је основа за функционисање БиХ. Разлог због којег је БиХ данас нефункционална земља не лежи у Дејтонском уговору или Уставу који је садржан у његовом 4. анексу, већ у грубој и противправној ревизији тог споразума и централизацији оног што је Устав предвидео да живи и функционише као децентрализовано. То је у великој мери нарушило поверење између конститутивних народа и створило амбијент у којем оно што имамо у пракси не одговара ономе што је прописао Устав. У суштини, та централизација се најчешће одвијала кроз међународни интервенционизам, а у складу с политичким жељама само једног конститутивног народа, на штету остала два. Дешавала се неуставна трансформација дејтонске БиХ, рушећи све принципе и унутрашњег и међународног права.

Данас имамо парадоксалну ситуацију да поједине земље санкционишу и за наводно рушење уставног поретка оптужују оне који бране Устав и позивају на доследно поштовање Дејтонског споразума, а охрабрују и подржавају оне који тај споразум разграђују. Уз то, води се и опсежна пропагандна кампања против Републике Српске, где се пласирају лажи о наводном ратном сукобу, о сецесији, рушењу „Дејтона” и слично.

Који су кораци неопходни за просперитет државе и њених грађана? На који начин се могу унапредити односи са суседима, пре свега са Србијом?

За економски напредак потребни су нам и политичка стабилност и далеко више међусобног уважавања. Међутим, чини се да већ одавно политичко Сарајево емитује малигни утицај који се лоше одражава, како на ситуацију у БиХ, тако и на односе према суседним земљама. Ту се непрестано настоји да се успостави доминација једних над другима у БиХ, али се и непрестано деле лекције суседним земљама, или се призивају санкције и кроз међународне канале шире лажи о другима с којима живе. Посебно је проблематично настојање политичког Сарајева да блокира стратешке пројекте које заједно реализују Србија и Република Српска, попут изградње хидроелектране „Бук Бијела” и аеродрома у Требињу. Све су то лоши сигнали и стање је поприлично болесно. Република Српска је увек имала конструктиван однос према свим пројектима који воде напретку, било да је реч о Федерацији БиХ или о земљама окружења, и никада нам не би пало на памет да било шта блокирамо.

Сматрате ли да је Иницијатива „Отворени Балкан” перспектива за балканске државе?

Сматрам да је „Отворени Балкан” одлична перспектива за цели регион и сигурна сам би корист од уклањања баријера имале како наше привреде, тако и наши грађани. Ако је цела Европа профитирала од отворених граница, укрупњавања тржишта и инфраструктурног повезивања, зашто не бисмо били довољно паметни да то применимо на нашем простору. Мислим да је рачуница веома једноставна и да таква иницијатива широм отвара врата интензивнијој сарадњи, а самим тим и бржем развоју наших економија. У блиској будућности не видим шансу да се наш простор нађе у чланству ЕУ, али видим у регионалном економском повезивању, јер би нас све заједно то учинило и јачим и способнијим да уђемо у ЕУ кад до тога дође или ако до тога једном дође.

Како оцењујете политички поларизоване ставове председника и премијера Хрватске?

Не бих улазила у унутрашње односе између различитих актера на политичкој сцени Хрватске, нити било где другде. Њих су бирали њихови грађани и њима полажу рачуне, а оно што ме једино интересује, било да је реч о непосредном окружењу или остатку света, јесте то колико разумеју суштину проблема у БиХ и да ли је оно што чине у корист или на штету наших напора да овде коначно направимо амбијент у којем ће се сви осећати политички комотно да бисмо могли да се посветимо развоју. И све док било ко изван БиХ заговара поштовање Дејтонског споразума и пуну равноправност свих конститутивних народа у БиХ у складу с Уставом и сматра да се он може мењати само вољом свих – ту нема ничег спорног.

Како оцењујете посету РСМ?

Посета је била веома успешна, како у погледу додатног јачања веза са српском заједницом, тако и у домену унапређења институционалне и привредне сарадње са Северном Македонијом. Имала сам прилику да разговарам с председником Стевом Пендаровским, градоначелником Куманова, руководством Привредне коморе, као и с представницима српског народа и наших удружења у овој земљи. У обраћању на Светосавској академији изразила сам уверење да управо наши људи могу бити снажна копча и мост сарадње између Републике Српске и Северне Македоније, наших институција, али и привредника, студената, уметника, спортиста.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Република Српска
Чињеница је да Босна и Херцеговина и високи представни(ци)к имају маћехински однос према Републици Српској, али за економски суноврат и непотизам у Републици Српској нису криви они, већ они који се окориштавају од народ Републике Српске, а сви знамо ко су.
Jelena
Sve je lepo objasnila

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.