Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ликвидација око четири хиљаде предузећа по старим правилима

Скраћени поступак принудне ликвидације спроводиће се од 1. јуна због неподношења финансијских извештаја, забране обављања делатности, одузимања дозволе и лиценце или ако фирма остане без законског заступника
(Фото Д. Јевремовић)

Агенција за привредне регистре је крајем 2021. објавила да су се код 4.283 привредна друштва стекли разлози за принудну ликвидацију, тако да ће се брисање ових предузећа спровести у складу са одредбама старог закона о привредним друштвима, почев од априла ове године, у законом предвиђеним роковима.

Код привредних друштава код којих неће бити могуће отклонити законом прописане разлоге за принудну ликвидацију скраћени поступак принудне ликвидације биће спроведен крајем 2022. Иначе, изменама Закона о привредним друштвима прописано је да се фирмама више неће остављати досадашњи рок од 90 дана да отклоне недостатке и избегну принудну ликвидацију, већ ће престати да постоје у релативно кратком року.

У Агенцији за привредне регистре објашњавају да ће скраћени поступак принудне ликвидације, у складу са изменама и допунама Закона о привредним друштвима усвојеним средином новембра 2021, почети да спроводе од 1. јуна 2022. код привредних друштава код којих су се стекли разлози за принудну ликвидацију, које није могуће отклонити у моменту покретања процеса принудне ликвидације.

Поступак се покреће, између осталог, ако је друштву правноснажним актом изречена мера забране обављања делатности, а друштво не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правоснажности тог акта. Потом, због забране обављања регистроване делатности, а друштво не региструје брисање, односно промену те делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правоснажности тог акта. Разлог може бити и одузимање дозволе, лиценце или одобрења за обављање регистроване делатности. Или ако је правноснажном пресудом наложен престанак друштва. Затим, ако друштво остане без законског или привременог заступника, а не региструје новог у року од три месеца од дана брисања законског, односно привременог заступника из регистра привредних субјеката. Разлог за брисање може да буде и ако друштво не достави надлежном регистру годишње финансијске извештаје до краја претходне пословне године за две узастопне пословне године које претходе години у којој се подносе финансијски извештаји.

– Пре покретања процеса принудне ликвидације, регистратор који води регистар привредних субјеката на интернет страници тог регистра објављује обавештење о привредном друштву код кога су се стекли разлози за принудну ликвидацију. По истеку тог рока, регистратор који води регистар привредних субјеката по службеној дужности доноси акт о покретању поступка којим друштво преводи у статус „принудне ликвидацијеˮ и истовремено објављује оглас о ликвидацији на интернет страници регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од 60 дана – наглашавају у Агенцији за привредне регистре.

Од дана објављивања огласа о принудној ликвидацији, органи друштва настављају са радом, а друштво не може да предузима нове послове већ само да завршава започете, укључујући и измирење доспелих обавеза, као и плаћања за текуће обавезе друштва и према запосленима. За време принудне ликвидације друштва не исплаћује се учешће у добити, односно дивиденда, нити се имовина расподељује члановима друштва пре брисања друштва из регистра. Сви судски и управни поступци у односу на друштво које је у принудној ликвидацији се прекидају. Такође не може се регистровати промене података у регистру привредних субјеката и Централном регистру.

Након истека рока, регистратор који води регистар привредних субјеката, у даљем року од 30 дана, по службеној дужности доноси акт о брисању друштва и брише га из регистра, у складу са Законом о регистрацији.

– Имовина брисаног друштва постаје имовина чланова друштва у сразмери са њиховим уделима у капиталу друштва, а у случају ортачког друштва које нема капитал расподељује се на једнаке делове између ортака. Након брисања друштва из регистра привредних субјеката, чланови тог друштва одговарају за обавезе друштва до висине вредности примљене имовине – наводе из Агенције за привредне регистре.


 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Stecajno pravo je izmisljeno za preduzeca bez dovoljno odgovorne imovine.
Rale
Da su dobili pomoc od drzave kao sto su stranci dobili. Bili bi uspesni, ovako se pravi stranim firmama prostor za mesetarenje. Svaka vam cast na potezu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.