уторак, 22.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отвара се „забрањени град” на Топчидерском брду

Музеј историје Југославије (Фото Д. Јевремовић)

Сувенирнице, урбани мобилијар, изложбени простори за скулптуре и инсталације на отвореном, пријемни део за посетиоце, кафеи и ресторани – најновији су садржаји радова студената Архитектонског факултета који су добили задатак од општине Савски венац да предложе идејна решења за уређење Музеја „25. мај”, дела некадашњег комплекса Меморијални центар „Јосип Броз Тито” наТопчидерском брду.

Зоран Ђукановић, професор који је руководио студентским пројектом, каже да је овај посаоосим академаца окупио тим стручњака из урбанизма, архитектуре, уметности, историје.

– Идеја је била да се укаже на различите могућности осавремењивања некадашњег Меморијалног центра „Јосип Броз Тито” и коришћења јавних градских простора.Студенти су без емоционалних оптерећења приступили оплемењивању Музеја „25. мај”, односно данашњег Музеја историје Југославије –објашњава Ђукановић и додаје да ће, по свему судећи, неки предлози ускоро бити остварени.

Истог уверења је и Томислав Ђорђевић, председник општине Савски венац, који се залаже не само да буде модернизован простор комплекса већ и да бројне збирке и музејски експонати буду доступни суграђанима и туристима. Каже да је осим Калемегдана некадашњи комплекс „Јосип Броз Тито” најважнији културни, економски и привредни потенцијал не само Београда већ и Србије. Ђорђевић је најавио да ће покренути акцију за рушење подигнутог зида који је поделио центар. Наиме, одлуком владе из 1997. године комплекс је, изузимајући „Кућу цвећа” и Музеј „25. мај”, проглашен резиденцијалним простором у који је требало да буде усељен најпре Зоран Лилић, председник СР Југославије, а потом се у њега уселио Слободан Милошевић. Овална и Ловачка кућа, Билијарница и Резиденција најпре су одвојене жичаном оградом, а затим сакривене зидом висине око три метра. Премда смо од тада променили две државе и неколико влада, зид и данас постоји, а у просторијама, у које се улази само са посебним одобрењем, пропадајунепроцењиво културно и историјско благо.

– Позваћемо све Београђане да се придруже рушењу нашег „берлинског зида” кога су бесправно подигли тадашњи станари Мирјана Марковић и Слободан Милошевић. Крајње је време да забрањени град, како смо га звали, отвори врата широј јавности. То су прелепи простори који се на различите начине могу искористити – наглашава Ђорђевић.

Кустоси Музеја историје Југославије недавно су на једвите јаде, због бирократске процедуре, из подрума виле „Мир”, у којој су некада биле музејске збирке, извукли сребрне драгоцености поклоњене Титу и припремили изложбу „Свет сребра” која се до краја августа може видети у Музеју историје Југославије.

Катарина Живановић, в.д. директорка ове установе, каже да је њихов приоритет да сачувају око 250.000 експоната разврстаних у 23 збирке.

– Реч је о предметима од непроцењиве вредности, а један део збирки сада нажалост пропада у неусловним депоима на три локације у гарду. У резиденцијалном делу комплекса, увили „Мир”пре усељења Милошевића, било је више од 4.000 вредних дарова и предмета. Публика од 1996. године није видела те експонате – наглашава Живановићева.

Она подсећа да је од оснивања Музеја историје Југославије, који је настао спајањем бившег МЦ „Јосип Броз Тито” и Музеја револуције народа и народности Југославије, било улагања али да су недовољна. Музеј историје Југославије који сада обухвата објекте Музеј „25. мај”, „Кућу цвећа” и „Стари музеј” зрео је за велику поправку.

– Тоалети нису у употреби, немамо кафић и ресторан, сувенирницу, паркинг. То је посетиоцима неопходно. Чак не наплаћујемо улаз у Музеј, иако у будућности то планирамо. Велика новчана средства су потребна за преуређење свих објеката јер овде шта год да обновите не кошта мање од милион динара. Недавно нас је само санација терасе у „Кући цвећа” коштала три милиона динара – истиче Живановићева.

Ђорђевић рачуна да ће десет милиона евра бити довољно да објекти и збирке Музеја историје Југославије као и део иза зида добију нови сјај и постану једна од најзначaјнијих српских атракција.

– Пара има, само је важно усмерити их на праву адресу. Мислим да су општина, град али и Република препознали важност локације са свим њеним садржајима – вели Ђорђевић.

Колико би овај, чини се, заборављени комплекс који се простире на више од 16.000 квадратних метара музејског простора и близу девет хектара парка могао да донесе користи говори и податак да само „Кућу цвећа” годишње посети око 70.000 посетилаца.

– Она је најпосећенији српски музеј, а само прошле године кроз Музеј историје Југославије прошло је близу 150.000 људи. Надамо се да ће тај број бити много већи за коју годину када би требало да део некадашњег МЦ „Јосип Броз Тито” личи на престижне светске музеје – поручује Живановићева.

У последњих осам година Музеј историје Југославије организовао је 21 изложбу предмета из сопственог фонда. У истом периоду у њему је гостовало 69 поставки и пројеката. Од 1980. године до данас око 18.000.000 страних и домаћих туриста видело је садржаје Музеја историје Југославије.

Коментари5
c53d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.