Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свака једанаеста фирма послује у црвеном

Рачуни су на крају прошле године били блокирани код 41.153 дужника, али то према речима Небојше Атанацковића, почасног председника Уније послодаваца, нису толико лоши подаци
(Pixabay)

Свака једанаеста фирма у Србији има проблеме са ликвидношћу. Обавезе на крају прошле године није могло да испуњава 41.153 дужника и према подацима Народне банке Србије (НБС) повериоци од њих потражују 222,8 милијарди динара. Без обрачунате камате.

Укупно 26.654 правна лица и 14.449 предузетника имало је блокиране рачуне, а број фирми које су пословале „у црвеном” за хиљаду је већи него на крају 2020.

Поређења ради, блокиране рачуне на крају 2020. имало је 40.273 дужника, од чега је 26.335 правних лица и 13.938 предузетника. Од њих је покушано принудно да се наплати 220,8 милијарди динара, без обрачунате камате.

У регистру Агенције за привредне регистре уписано је 461.406 привредних друштава, предузетника, удружења и туристичких агенција. Што значи да око девет одсто њих има блокиране рачуне.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, каже да ови подаци нису толико лоши колико би могло да се очекује с обзиром на то да траје здравствена криза. Додаје да је раније било периода када је неликвидност била много већа. Релативно добром стању допринели су кредити за ликвидност пословних банака, за које је држава гарантовала две милијарде евра, кроз гарантну шему за помоћ привреди.

– Повећање броја блокираних предузећа је видљиво код предузетника, јер мала и микропредузећа нису могла да конкуришу за кредитну помоћ државе. Државна помоћ се односила на оне који су ликвидни и који могу да врате кредите. Осим тога повећање неликвидности у 2021. може да се припише и повећању обавеза на плате радника. Држава је 2020. помогла привредницима и одложила плаћање пореза и доприноса, тако да је у 2021. дуплирано плаћање, јер је уз редовно на наплату стигло и одложено – објашњава Атанацковић.

Скоро три године, или више од 1.080 дана у блокади је на крају децембра 2021. било 15.026 фирми, што је више од половине ових дужника. Њихова укупна блокада рачуна износи 154,9 милијарди динара без камате. То је чак 70 одсто укупног износа. Дуже од три године у блокади је 758 предузетника, чија укупна блокада рачуна износи око две милијарде динара.

– Блокада рачуна дужа од две године није основ за гашење предузећа код Агенције за привредне регистре, нити Народна банке доставља агенцији такве налоге. Сагласно Закону о привредним друштвима, Народна банка Србије подноси Агенцији за привредне регистре иницијативу за покретање поступка брисања из регистра предузетника чији је пословни рачун у блокади дуже од две године непрекидно – наводе из централне банке.

Агенцији за привредне регистре је 2020. поднето 5.159, а 2021. године 5.790 иницијатива за покретање поступка брисања из регистра предузетника чији су рачуни блокирани дуже од две године непрекидно.

– Подношењем иницијативе завршавају се надлежности Народне банке, односно даљи управни поступак обавља Агенција за привредне регистре – кажу у НБС.

За свако предузеће чији је рачун непрекидно у блокади 30 дана, постоји разлог за стечај или за неки вид опоравка. Занимљиво је да се у блокади дужој од три године налази 15.000 правних лица и предузетника. То су фирме које три године не обављају платни промет преко својих рачуна. Оне се или баве сивом економијом или су заиста толико мртве да уопште немају промет, а свако предузеће које је до годину дана у блокади зрело је за реструктурирање, односно неку од превентивних мера за излечење неликвидности. Међутим, мали број фирми одлучује се на споразумно финансијско реструктурирање (споразум банака и привредног субјекта око одлагања плаћања и репрограма кредита).

Одуговлачењем решавања проблема због којих су у блокади само се повећавају обавезе предузећа према повериоцима, будући да се протеком времена стално увећавају камате на обавезе друштва.


 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.