Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: СРПСКА ЕКОНОМИЈА И УВОЗНА РАДНА СНАГА

Кинeзи, Турци и Руси најчешће долазе на рад код нас

Док домаћи радници, и мајстори и висококвалификовани, хрле на послове у иностранство, број издатих дозвола за рад странцима у нашој држави у претходној години био је највећи откако је пре седам година на снагу ступио Закон о запошљавању странаца
(Фото Н. Марјановић)

У Србији је страним држављанима од почетка ове године, закључно са 31. јануаром, издато око 1.709 дозвола за рад. Филијале Националне службе за запошљавање (НСЗ) прошле године су издале 23.662 дозволе за рад странцима, што је знатно већи број дозвола, безмало удвостручен, у поређењу са 2020, када се на легалан начин у нашој земљи посла домогло око 12.900 странаца. У НСЗ подсећају да је од ступања на снагу Закона о запошљавању странаца у децембру 2014. године, па до сада, број издатих дозвола за рад странцима био највећи управо у претходној години.

Када је реч о послодавцима, највећи део радника запослили су послодавци из Београда. Инострани радници, иначе, најчешће долазе на рад у нашу земљу из Кинe, Турске и Русије, али и из Индије, Украјине, Италије, БиХ, Црне Горе, Хрватске... Није занемарљив ни број страних радника из Албаније и Северне Македоније. Према подацима НЗС, држављанима Албаније је у 2021. издато укупно 157 дозвола за рад, док су у 2020. њих 164 стекла прилику легално да раде у земљи. За разлику од тога, готово трипут више Македонаца радило је лане у нашој земљи – 483 су имала дозволу за рад, док је током прошле године убедљиво највише дозвола, 9.379, издато кинеским држављанима. У Србију је дошло да ради и око 1.370 Руса. Иако су странци заинтересовани да раде у нашој земљи, Србија и даље кубури с мањком домаће радне снаге.

Како истиче Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства Србије, према законским прописима, странац коме је издата дозвола за рад има једнака права и обавезе у погледу рада, запошљавања и самозапошљавања као и држављанин Србије. Међутим, у пракси страни радници су неретко радно ангажовани без прописаних радних дозвола, дакле раде на црно, немају регулисан радноправни статус, нити су социјално осигурани. Недавно откривени случај радника из Вијетнама који су у нехуманим условима месецима радили и живели на градилишту фабрике гума у Зрењанину покренуо је дебату о положају страних радника у Србији.

– Тачно је да немамо довољно наших радника, па смо приморани да запошљавамо странце, о чему и сведочи статистички пораст странаца на тржишту рада Србије у односу на 2020. Кина, Русија, Индија и Турска су земље из којих најпре долази страна радна снага. Међутим, већина тих радника, које углавном доводе инвеститори, прецизније речено, њихови подизвођачи, ипак ради на црно. Зато би ти исти инвеститори морали да знају ко су им подизвођачи и да ли су радници које доводе пријављени, имају ли боравишну и радну дозволу. Нажалост, у највећој мери то се не дешава, па сада имамо раднике који нигде не постоје – објашњава Торлаковић.

Проблем Србије је што има широко црно тржиште радне снаге које пролази некажњено. Чак је и НАЛЕД признао, истиче Торлаковић, да више десетина хиљада радника ради илегално у земљи. Ипак, Инспекторат рада сасвим коректно ради свој посао, пише кривичне пријаве, налази раднике који долазе из других земаља потпуно непријављени... Највећи проблем је што држава жмури кроз правосуђе. Још нисам чуо да је неко ухапшен, нити да су нађени кривци – набраја председник Синдиката радника грађевинарства Србије.

Први и основни начин за решавање овог горућег проблема, а од којег и држава и послодавци беже, јесте увођење гранског колективног уговора.

– На тај начин би сваки радник који дође на територију Србије имао загарантовану зараду, односно цену радног сата, и не би било битно да ли долази из Вијетнама, Узбекистана или Кине. Други проблем односи се на то што нико у Србији од наших грађана неће да ради за педесетак хиљада динара – напомиње он.

Ако је познато да возач камиона у ЕУ заради и до 1.500 евра, а правник почетник у Србији тек 50.000 динара, онда је логично питање како очекивати од домаће радне снаге да се не осипа и да њено место не заузимају само странци?

– Потребно је да се подигне цена радног сата. Често се позивам на прошлогодишњег нобеловца из области економије, који је награду освојио управо на теми подизања цене рада. То би свакако решило проблеме одласка наших радника – сматра Торлаковић.

Радна снага која нам долази из азијских земаља је најчешће нискоквалификована и недовољно обучена, а наши људи, иако јесу квалификовани, ипак одлазе из земље јер држава није спремна да их још више и боље доучи за нове послове.

– Разлоге због којих у Србију све чешће долази неквалификована радна снага треба тражити у томе што Европи недостају прави радници. Рецимо, Холандија планира да за 10 година направи око милион стамбених јединица за раднике мигранте. Због тога Европа гута нашу радну снагу, а чак и да није тако, са платама за које код нас раде Индијци наши радници не могу да преживе. Просечна зарада у грађевинарству је 54.000 динара, а радници из Индије раде за 300 долара. Они су потпуно нестручни и само служе за обављање тежих грађевинских послова – наводи председник Синдиката радника грађевинарства Србије.

 

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stefan
Fundamentalna stvar koju naši "geo-stratezi" lideri nikada nisu razumeli (ili se nisu niti potrudili) jeste da Srbija, da bi preživela kao država, mora da bude konkurentna i ekonomski i kulturološki u Evropi. To se zove ekonomska i kulturološka gravitacija. Svrstavanje među "nesvrstane", politika koja je i danas dominantna, logično, svrstala je ovu državu među "treći" svet umesto među razvijene zemlje. Takva politika je u redu za centralnu Aziju, ali probaj da zadržiš ljude u srcu Evrope!
Tašmajdan
@Stefan Mi smo odavno u gvozdenom bratskom zagrljaju Moskve i Pekinga. Sve službe tradicionalno pod kontrolom Kremlja, uz to dolazi i elektronska observacija iz Kine (preko 300 kamera priključenih na onaj novi računski centar samo u Beogradu), fundamentalni resursi (gas, nafta) u rukama Kremlja, prirodna bogatstva, rude, metali, ... sve ode Kinezima. Nismo mi faktično odavno više nikakvi "nesvrstani". Odavno. @Lillah Da, i one su u nesvrstanima, pa kao u centralnoj Aziji....
Stefan
@Lillah Rumunija i Bugarska nisu imale izbora tada kada Jugoslavija jeste, mada i one postaju bolje od nas. Što se Hrvatske tiče, daleko smo mi trenutno od Hrvatske, da ne spominjem Sloveniju. Moj komentar je više upozorenje, jer se naš pristup još uvek ne menja, za razliku od država koje ste spomenuli. Kada Rumunija očigledno postane bolja od nas prećićete na Albaniju, pa onda na Moldaviju, a trebalo bi da se poredimo sa Slovenijom i Češkom, jer smo bili u sličnoj, ili boljoj poziciji.
Прикажи још одговора
Jovan
Postavio sam supstancijalno pitanje gde stanuju tih oko 30.00 novodoslih radnika u Srbiju ? Gde kuvaju, gde se hrane i obavljaju licnu higijenu ? To se jos iz ni jedna vesti ne vidi a bilo bi veoma zanimljivo za vase citaoce. Blagodarim na razumevanju i prostoru.
EvGenije
Jasan je meni vaš komentar i zato ću ponoviti da mi je potpuno nebitno gde su smešteni kako se hrane, bar dok se oni sami ne pobune. Setite se gde su boravili i kako su se hranili naši prvi gastarbajteri u Nemačkoj. Mi smo u ovome još novi i potrebno nam je vreme da se priviknemo. Pogotovo kad vidimo u kakvim uslovima živi naša sirotinja. Valjda ste videli bar neki od tih slučajeva za koje mediji vode akcije za obezbeđenje boljih životnih uslova. Pobogu, pa mladi ljudi nam se ubijaju zbog toga.
Jovan
Gledajte ovako gosin @EvGenije, pokusajte da ne citate dijagonalno kometare. Nema u mom prilogu nikakve moguce "kritike" niti pokretanja pitanja ko hoce a ko nece da radi ovde i sada. Postavljeno je pitanje gde ti ljudi borave, zive i sve sto ide uz to. Blagodarim Politici na omogucenom pravu na repliku .
Прикажи још одговора
Вељац
Рудна богатства, велике пољопривредне комбинате, водне ресурсе, фабрике итд. продали су странцима, после су се хвалили да имамо најјефтинију радну снагу чак је и спот на снну о томе ишао после је речено (април 2020 отварање некте стране фабрике) да ко хоће нек иде одавде и сад ,,радници из Индије раде за 300 долара,, са таквима сам раио у Басри врло непоуздани, да ли је то бруто плата како су осигурани итд. и све то у држави са застрашујућом депопулацијом, шта је циљ.
Милојка
То нису гастарбајтери. То су радници страних фирми које су победиле на тендерима. Највише,, гастарбајтери имамо из Румуније, Бугарске и арапских земаља. Статистика наша дика, што пожелиш то наслика.
Petar
Рецимо, Холандија планира да за 10 година направи око милион стамбених јединица за раднике мигранте. Da li ste sigurni u ove brojke? Milion stambenih jedinica??? To je nekoliko miliona migranata. U državi u kojoj živi 17 miliona stanovnika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.