Баритон који воли возове

Колико смо пута чули да нам пред камерама недостају успешни, талентовани, одговорни, амбициозни, поштени и искрени људи?

Ако постоји фото-робот таквог ТВ госта, онда смо имали прилику да га гледамо у емисији Мире Адање Полак „Ексклузивно” (30. јануар, РТС 2 у 15.00) под насловом „Светски глас Жељко Лучић”. Била је то ретка прилика да видимо оперског певача на врхунцу блиставе интернационалне каријере који не говори „моја публика”, „дивни маестро”, па чак ни реч аплауз, једино са пуно љубави и поштовања помиње своју професорку Бисерку Цвејић. Мира Адања Полак је поменула да је на тај интервју чекала двадесет година, а он је констатовао: „ Ви сте све питали, а ја сам вам све рекао…”

Овај чувени оперски певач, Зрењанинац, у младости једно време следио је породичну традицију и као унук и син машиновође на парној локомотиви, први посао му је био отправник возова на станици Томашевац! Али, таленат га је одвео другим путем… А да је и рођен под срећном звездом сведочи и то да је ангажман у Метрополитен опери добио захваљујући томе што га је на генералној проби у Хамбургу чуо директор њујоршке оперске куће и понудио му ангажман.

Мира Адања Полак, искусни новинар и психолог по образовању, има специфичан стил разговора – сугестивно, са метафорама и својим запажањима о саговорнику од којих не одустаје лако… И каже, као и у овој емисији: „Ја сам увек у праву!”

Време ће показати ко је био у праву, Лучић који је рекао да је одлучио да је његовој светској каријери дошао крај, или ауторка која је отворено рекла да не верује у то и да ће га, када буде гледао неку оперску представу нешто „повући” поново на сцену. Овај славни баритон, који се прославио улогама у Вердијевим операма, тада је открио да никада не слуша колеге на сцени, али да не слуша ни снимке свог извођења јер му се не свиђа сопствени глас! Не чита критике јер је сам себи највећи критичар, а не воли ни комплименте ни ласкања. Не иде на коктеле после премијера и највише воли да, када се завеса спусти, оде у стан, поједе оно што је раније скувао и одгледа хумористичку серију… Испричао је и да му се светска каријера десила јер је свој посао радио најбоље што уме, како га је учила Бисерка Цвејић.

Овом оцу двојице синова се дешавало да се са аеродрома, уместо да полети за Њујорк, врати кући јер га савладају емоције. Како рече, када је почео да отупљује што се посла тиче и схватио да постоји нешто што се зове – живот. Слава га није интересовала, а што се новца тиче, колико год га имаш, желиш још. Али, на време је прикочио и воз је успорио. А станица се зове крај! „Дошло је време да евентуално ставим тачку на интернационалну каријеру”, најавио је Жељко Лучић.

Да ли ће неко са РТС-а помислити: „Штета што ову емисију ’кријемо’ на мало гледаном Другом програму у лошем термину”. Бојим се да неће…