Среда, 28.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

Утицај власничке структуре капитала на привредни раст

​Отвореност ка спољним изворима финансирања ни на који начин не претендује да угрози домаћу инвестициону потрошњу. Напротив, предузете мере фискалне консолидације и мобилисање страних директних инвестиција омогућили су 2015. године улазак привреде у циклус раста праћен даљом експанзијом целокупне инвестиционе активности – и домаће и стране
(Pixabay)

Реаговање на текст „Србија у инвестиционом и платно-билансном вртлогу” „Политика”, 25. 1. 2022. године

Дилеме које за собом повлачи ангажовање страних директних инвестиција (СДИ) неретко су предмет расправа међу експертима – првенствено са аспекта њихове оправданости, ризика у будућности по платни биланс земље, као и могућих импликација услед измењене власничке структуре производних капацитета. Било да се стратешко усмерење ка привлачењу страних директних инвестиција препознаје као развојна шанса или му се приписују негативне конотације, потребно је аргументовано, кроз призму емпиријских података сагледати досадашње ефекте развоја домаће економије, у великој мери утемељеног на капиталним улагањима из иностранства.

Ако се задржимо само у сфери пословања, без задирања у било какве изванекономске мотиве анализе, чињеница је да су сви облици приватне иницијативе, било да потичу од домаћег или страног инвеститора, превасходно вођени тржишним понашањем. Због јасне оријентисаности на добит, беспредметно је истицати идеолошке и етичке разлике у њиховим пословним концепцијама. Рецимо, да ли се може тврдити да у земљи само страни капитал тежи за јефтинијом радном снагом, док домаћи послодавац безрезервно издваја за запослене? У том контексту, може се посматрати као донекле архаично инсистирање аутора на давању приоритета искључиво домаћем капиталу. Са економског гледишта, увек је оправдано убрзати развој додатним средствима ван обезбеђене акумулације, па је бесмислено утврђивање горње границе или прихватљиве мере присутности СДИ.

Уколико се због ангажовања екстерне компоненте финансирања поставља питање одрживости постојеће инвестиционе потрошње, треба имати у виду да у крајњој инстанци, за привредни раст није пресудно порекло финансијских средстава (домаћа или страна, сопствена или позајмљена), већ производни ефекти и квалитет саме инвестиције, тј. рентабилност улагања. Наиме, уколико је капитал ефикасно усмерен, позитивни резултати видљиви су на макронивоу у свим сегментима (па и у платно-билансној сфери), без обзира на чињеницу одакле потиче новац. Насупрот томе, ненаменски утрошена средства, било да су домаћа или страна, доводе до урушавања самог супстрата друштвеног богатства, што директно и индиректно (пре или касније) има негативне реперкусије на све нивое пословања.

Пре него што се изнесе било која општа квалификација директних инвестиција из иностранства, потребно је сагледати динамику и однос страних и инвестиција домаћег сектора у оквиру укупних бруто фиксних улагања као компоненте употребе бруто домаћег производа. Отвореност ка спољним изворима финансирања ни на који начин не претендује да угрози домаћу инвестициону потрошњу. Напротив, предузете мере фискалне консолидације и мобилисање страних директних инвестиција омогућили су 2015. године улазак привреде у циклус раста праћен даљом експанзијом целокупне инвестиционе активности – и домаће и стране.

Релативни удео капиталних инвестиција у БДП-у увећан је у периоду 2015–2020. за 5,5 процентних поена услед повећања учешћа, како страних предузећа (2,4 п. п.), тако и домаћег сектора (3,1 п. п.). За поређење, одговарајуће учешће СДИ повећано је у истом временском интервалу за само 2,3 п. п. Иако и домаћи сектор и сектор страних предузећа, бележе узлазне тенденције у посматраном периоду страна предузећа креирају новостворену вредност по знатно динамичнијим стопама (међугодишње увећање од 8,7 одсто наспрам 1,3 одсто) премашујући у просечном доприносу у расту домаћи сегмент од којег су по обиму готово четвороструко мање заступљена у инвестицијама и додатој вредности. Питање је колики раст инвестиција би домаћа предузећа уопште имала да су изостала страна улагања.

Свакако, основна претпоставка за одрживост узлазне привредне динамике је њен квалитет, а не квантитет. Страна предузећа се, међутим, и на том пољу позиционирају далеко изнад домаћих – делотворност којом се употребљавају производни потенцијали, мерена коефицијентом ефикасности инвестирања, у овом сектору је готово троструко изнад просека укупне економије, а чак пет пута виша у односу на домаћи део, тако да се може рећи да је по многим аспектима понашање страних предузећа чак више „домаћинско” неголи понашање дела економије у домаћем власништву. Као што се поштовање закона и регулатива којима се уређује пословање у националном привредном оквиру не доводи у питање, без обзира на власничку структуру капитала, тако је и повиновање фундаменталним економским законитостима ефикасности и рентабилности неминовност уколико се тежи одрживом и динамичном расту и развоју. У том погледу, показало се да у савременој тржишној утакмици резидентни статус није одговарајућа гаранција успешности, због чега ни измена власничке структуре и извора финансирања у правцу који аутор текста предлаже не може бити адекватна мера исправности предузете развојне политике.

Како СДИ директно, али и индиректно, у нашој економији дугорочно генерише више стопе додате вредности, намеће се логичан закључак (уз то емпиријски поткрепљен) да је неоснована бојазан аутора да се прихватањем овог извора финансирања „срља у ћорсокак”, а домаћи сектор гура у страну и занемарује. Напротив, економска је реалност да је управо снажна повратна спрега позитивних тенденција техничко-технолошког прогреса интегрисаног у страном капиталу најефектнија полуга развоја свих сегмената националне економије. Заправо, овај замах инвестиционог циклуса, виђен од аутора као „инвестициони вртлог”, покренуо је акцелерацију привредних токова резултирајући импозантним подизањем нивоа укупне инвестиционе активности за готово три четвртине и повећањем обима бруто домаћег производа безмало за једну четвртину  у периоду након 2015. године.

Поред тога што су иницијални импулс напретка и катализатор друштвено-економских дешавања, стране директне инвестиције су и непогрешив показатељ тенденције привредног развоја. Наиме, познато је да овај тип инвестиција снажно гравитира превасходно ка динамичнијим економијама, па је статус Србије као све привлачније инвестиционе дестинације недвосмислена потврда ваљаности актуелног стратегијског опредељења. Напослетку, крајњу реч у оцени делотворности примењене развојне политике треба препустити релевантним бројкама које на непристрасан и мериторан начин из угла ефикасности и рентабилности квантификују нашу економску стварност.

Директор Републичког завода за статистику

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Devic
Tezu koju zastupa autor je pre pola veka formulaisao Deng Sjaoping: "Nije vazno da li je macka crna ili bela, vec da li lovi miseve". Ukoliko bi drzava kontrolisala kapital (drzavni kapitalizam) tada bi izneta teza da nije bitno odakle dolazi kapital (spolja ili iznutra) stajala. Medjutim, liberalni kapitalizam pociva na tezi da kapital kontrolise drzavu kao instituciju (mada se to nigde eksplicitno ne reklamira), i tu pokusaji autora da relativizuje poreklo kapitala pada u vodu ...
Vojislav Guzina
G. Kovačeviću, Vi kao da niste pažljivo pročitali moj tekst. Naglasak u njemu je na razlozima velikih stranih investicija, a ne na njihovoj efikasnosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.