Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Стаклени плафон” за жене постоји, циљ друштво једнаких могућности за све

(Фото Бета/Кабинет потпредседнице Владе, Координационо тело за родну равноправност/Зоран Петровић)

Председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић изјавила је данас да се и у Србији жене суочавају са феноменом „стакленог плафона”, односно препрекама које их спречавају да немају исте услове нити исту брзину напредовања у послу.

„Само се четири одсто жена налази на позицији директорки и председница и чланица надзорних одбора. Немојте ми рећи да нема више способних и квалитетних жена у Србији за те позиције. Морамо да радимо више на промени размишљања”, казала је она на конференцији Национално истраживање о факторима који доприносе ефекту „стакленог плафона” за жене у бизнису у Скупштини Србије.

Она је, на представљају истраживања о факторима који доприносе ефекту „стакленог плафона” за жене у бизнису, истакла да постоје проблеми када жене желе истим темпом да се укључе и напредују у политичком, економском и друштвеном животу земље.

„Држава је донела законодавни оквир и јасно прокламовала да је родна равноправност један од наших приоритета, али да у реалном животу морамо више да указујемо на проблеме и да их заједно решавамо и да дођемо до онога што сви желимо, а то су једнаки услови и за мушкарце и за жене у процесу укључивања у све сфере живота”, рекла је Михајловић, наведено је у саопштењу.

Председник Народне скупштине Ивица Дачић сложио се да и даље постоје препреке да жене у Србији искажу свој пуни потенцијал, знање и креативност у радном окружењу.

Навео је да су некада те препреке видљиве, али су често невидљиве баријере о којима се мало говори и мало зна, те да представљају непремостиву препреку за многе жене у њиховим професионалним каријерама.

„Израз 'стаклени плафон' зато одлично описује феномен са којим се многе наше жене сусрећу у свом радном веку - наизглед отворен им је пут за напредовање и усавршавање, али из неких разлога постоје баријере које им тај пут отежавају или потпуно затварају”, казао је Дачић.

Он се нада да ће истраживање помоћи да се уоче те препреке, како би се лакше отклониле.

„Некада су у питању најобичније предрасуде према женама и њиховој способности да обављају најодговорније послове, некада можда и неформални утицај на процес напредовања где мушкарци воде главну реч, а жене су по страни. Очекујем, дакле, да добијемо праву слику где се у нашем друштву, у нашим предузећима, јавним установама, па и у политици, налазе ти 'стаклени плафони', да бисмо знали како да их уклонимо”, рекао је Дачић.

Он сматра да то може само да користи целом друштву, јер је радни и стваралачки потенцијал жена недовољно искоришћен у свим сферама.

Дачић је подсетио и да су биле потребне године и велика упорност да се у домаће законе и друге прописе унесе обавеза о одређеној заступљености жена, тако да данас свако ко жели да уђе у парламент, мора да кандидује најмање 40 одсто жена, а сличан однос је и у Влади Србије.

Шефица канцеларије УН Жене у Србији, Милана Рикановић, рекла је да родна неравноправност прожима готово сваки аспекат живота, од друштвеног до економског.

„Недавно објављени индекс родне равноправности показао нам је напредак у одређеним областима, али је истовремено проценио да нам је до пуне родне равноправности потребно чак 59 година”, казала је она.

Како је додала, истраживање које ће данас бити представљено је изузетно важно јер мапирањем постојећих проблема и пракси даје смернице и помаже да се та визија родно равноправног друштва реализује у што краћем року.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kvote
Gospodja ministarka je u pravu i nesto se mora uraditi po tom pitanju. Za pocetak predlazem da se uvedu obavezne kvote od 50 % zena zaposlenih u rudnicima sa podzemnim kopom. Odnosno da u jame ulazi samo onoliko muskaraca koliko ima i zena-rudara medju njima. A predlazem da gospodja ministarka licnim primerom to i podrzi. Ima kod nje u ministarstvu vise zena nego muskaraca, tako da bi taj visak zena mogao lepo da upotpunjuje kvote na drugim radnim mestima.
Киза
Занимљиво како се све у вези жена проглашава родном дискриминацијом, најчешће само на основу виђеног! Да ли неко узима у обзир слободну вољу жене на избор између мајчинства, породице, деце и обавеза на руководећим позицијама?! Добро се зна колико одрицања и одсуствовања од куће захтева и "обичан" посао; о неком руководећем да не причамо! Феминисткиње једноставно не желе да прихвате да је неким женама (већини?) улога мајке и стуба породице дража од измишљених права која их у ствари спутавају!!
Vuk
Mislim da se slucajno ili namerno brkaju pojmovi "rodna ravnopravnost" i intelektualna ravnopravnost koja je uzi pojam od rodne i koja ulazi kao element rodne ravnopravnosti kao kompleksnijeg i sireg pojma. Navedeni primeri se odnose na intelektualnu ravnopravnost,jos uze na funkcionersku, a nikako na rodnu.Jer sta je rodna ravnopravnost?Ona obuhvata sve sfere zivota i rada rod(a)ova. Da li sam u zabludi?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.